Sudeći prema ekspozeu novog premijera Srbije, njegov mandat mogao bi doneti dosta dobrog ovdašnjim korisnicima interneta budući da je „razvoj široko propusne Internet mreže strateški preduslov privrednog razvoja i
jedan od prioriteta ove vlade“, (citat iz ekspozea koji se može naći i na zvaničnom sajtu parlamenta www.parlament.sr.gov.yu). Hajde da verujemo da se radi o iskrenoj nameri za koju sada samo treba naći novca.
Na ruku (nam) ide i to što svi današnji političari koriste internet, odnosno računar je prisutan na radnom stolu svih članova vlade (i u ovom i u prethodnom sazivu). U stvari, za novu vladu to još nije provereno (tek se useljavaju), ali mala je šansa da bude drugačije.
Interesantna tema za tabloide je šta se događalo sa tim računarima tokom primopredaje funkcija. Tri godine, koliko su ih koristili doskorašnji ministri i ostali koji sa njima odlaze, uobičajeni su period za otpisivanje računara, te su se stekli svi uslovi da nova vlada kupi nove. Ali, šta se dešava sa starim računarima na čijim se hard-diskovima nalaze veoma interesantne informacije? Da li su ih odlazeći službenici poneli sa sobom (uz nekakvo zvanično odobrenje) ili su ih fizički uništili? Treba biti veoma naivan pa pokupiti papire i fascikle, a ostaviti hard-diskove, makar i formatirane, ako se zna da se i iz „obrisanih“ diskova mogu izvući podaci. Ako za tako nešto postoji interes, naravno.
Za ovu rubriku interesantno je kako se primopredaja čita na internetu, odnosno šta se događa sa zvaničnim državnim sajtovima. Najinteresantniji je sajt vlade www.srbija.sr.gov.yu odakle je preko rubrike Vesti, a zatim Linkovi (na levom meniju stranice Vesti, pa dole) moguće pogledati i sajtove svih ministarstava.
Manje-više na svim stranicama registrovana je promena vlasti, uneseni su podaci o novim članovima vlade i počelo je objavljivanje njihovih aktivnosti. Znači, u većini ministarstava ažuriranje je kvalitetno organizovano (mada ima nečasnih izuzetaka). Počelo se sa brisanjem stranica koje je postavila prethodna vlast, što izaziva različite reakcije, a pitanje je i da li je tako nešto moguće izvesti na zadovoljavajući način.
Najsigurniji i najbolji put je totalan redizajn svih sajtova, najpre onog centralnog, vladinog. Slično se radi svuda u svetu, nama je ovo samo prva promena vlasti otkako se internet značajno koristi za otvaranje vlade prema građanima.
Mali savet onima kojima dopadne taj posao je da po svaku cenu izbegnu beskorisne i zamarajuće naslovne strane, kojima sadašnje prezentacije obiluju, i da krenu odmah sa sadržajem. Takođe, kvalitetan šablon za sajtove svih ministarstava olakšao bi i ažuriranje i snalaženje na zvaničnom srbijanskom internetu. Dosadašnji sajtovi, vidi se, pravljeni su stihijski, svaki za sebe, gotovo takmičarski i međusobno rđavo komuniciraju, što je najgora moguća varijanta. Ta se greška da ispraviti samo na početku mandata, kasnije je nemoguće.
Promene na državnim sajtovima stoga ne predstavljaju nikakvu senzaciju. Naprotiv, brzina sa kojom se u taj posao krenulo nagoveštava da ćemo se o radu vlade izdašno informisati na internetu. Pod uslovom da se ne radi o akciji kratkog daha, motivisanoj potrebom ne da se nešto postavi, već da se nešto ukloni.
U prošloj rubrici krađa pasvorda pod imenom pfišing (engl. pecanje pasvorda), nesporazumom autora i lektora prekrštena je u obično fišing (obično pecanje).
