Nikad nisam obećao da s moje strane neće biti revanšizma, dapače, dugo već čekam priliku da nosiocima vlasti vratim milo za drago, ekipi kojoj godinama ne može niko ništa zar da ne udarim čifte ni na njenom vajnom referendumu?! Godinama nas poslanici, premijer i ministri drže u uverenju da ne može biti dobro i njima i nama, dok jednom ne smrkne drugom ne svane, i zaista, nama je bilo kako je bilo a u njihovom kraljevstvu kao kod onoga Karla ili Luja sunce nije nikad zalazilo, feudalci su povećavali sebi plate iako smo mi škrgutali zubima, dodeljivali su penzije četnicima, poricali zločin u Srebrenici, raspoređivali se po upravnim odborima i postajali svakim danom bogatiji i deblji, e, ako oni sada nešto žele, i svi to žele, mi kao njihovi domaćini treba svi da želimo suprotno i da im to što traže uskratimo!
Za šta imamo subotu i nedelju, predsednik Skupštine veli da izbori traju jedan dan jer će za četiri godine biti ponovljeni, a referendum je sad pa ko zna kad, drugo, ako neko ima radnu ili sportsku subotu, pa ne stigne da svojim glasom odbrani Kosovo, ima dugu oktobarsku noć za košmarne snove i može svoju sramotu sutradan da okaje i poništi… Čudo te niste referendum povezali sa državnom lutrijom, da glasački listići budu istovremeno i kuponi za igru na sreću, naravno samo oni na kojima je zaokruženo DA …
&
Voleo bih da prvog dana glasaju samo Koštunica i Tadić, da sutradan nateraju poslanike, predsednike opština i članove upravnih odbora na glasanje, ali da niko drugi ne izađe, ja svakako neću glasati, ili ću zaokružiti ono što vlast ne želi. Da. Kao što je već rečeno, kad vi koji ste moji klasni neprijatelji na sva usta nešto hvalite ja moram da se držim oprezno, podozrivo i u okviru mojih mogućnosti subverzivno!
&
Ko li je samo smislio pitanje za referendum – da građani potvrde Ustav?! Laskaju mi da bez moje potvrde ništa od onoga što su sročili neće važiti, kad bi me pitali prihvatam li Ustav bilo bi kao da proveravaju pokoravam li se odluci Skupštine, ovako ispada da oni ne mogu da mrdnu dok od mene ne dobiju potvrdu!
Radujem se ukidanju ropstva, radujem se budućim ustavima od kojih će jedan sigurno ukinuti kmetstvo, ali tugujem za društvenom svojinom, zar mora baš sve da se iznese na tobože slobodno tržište?!
U Miloševićevom ustavu Srbija beše država sviju njenih građana, u novom je država srpskog naroda i drugih doduše isto naroda, ali koji će se naspram prvopomenutih, jedinopomenutih Srba osećati kao druge crkve naspram SPC (koja je za divno čudo u ustavu odvojena od države, ali za čiji je hram država propisala poseban poštanski harač dočim za opravku katedrala, džamija, sinagoga nije propisala ništa, o sektama koje nemaju ni stalne prostorije da i ne govorim), na poklič dakle da raskrstim sa Miloševićevim ustavom ostajem gluv i nepomičan: niti je taj Ustav bio rđav niti ga se vladar držao kao pijan plota, u novom Ustavu štošta mi se sviđa, ali kad ću opet biti u prilici da kvarim raspoloženje vlastodršcima?!
Ne zanosim da će ovako nakrivo nasađenih građana biti dovoljno za propast referenduma, ako izborna komisija na kraju nađe samo jedan glas protiv, to sam bio ja, ako li pak uspeh referenduma bude stoprocentan, znajte da je nepravilnosti bilo barem u tom jednom slučaju, ma kupiću i ja mobilni koji može i da slika, da krišom ovekovečim glasački listić i moje istorijsko ne…
Bi li bilo protivustavno da dam oglas: „Građani Srbije, petsto godina jahali su oni nas, jeste li za to da petsto godina jašemo mi njih? Bojkotujmo referendum, budimo dostojni kmeta Simana!“ Ako referendum ispuni očekivanja elite ona će moći da kaže, eto, jednoglasno smo Ustav usvojili, narod ga je plebiscitarno potvrdio glasajući prekovremeno vascela dva dana, e, ja neću da budem jedinstven, hoću da se delim, hoću da udaram Srbin na Srbina, sve dok predsednik Vlade i poslanici ne prestanu da govore narod i ne počnu da govore stanovništvo! Za vas sam stanovnik, ne pozivajte se na to što sam i ja Srbin, to ste toliko puta zloupotrebili da se ja tog obeležja i te vrste srodstva sa vama odričem, voleo bih da vam propadnu i referendum i vaš naum da nesrećno, neprosvetljeno društvo prepustite nemilosrđu kapitalizma.
Au, čoveče, zar je kapric važniji i vredniji od Kosova, meni jeste! Najpre: ne mislim da se ovako može sačuvati Kosovo, referendum je samo plemensko šepurenje pred međunarodnom zajednicom koja isto nije nikakva cvećka, drugo, odbijam da me vlast svako malo zastrašuje kojekakvim istorijskim trenucima: pitate me o pljački samousluge sada dok gori Hilandar, bojkotuješ referendum koji je smišljen kao sigurna kuća za naše milo Kosovo, teraš inat državi usred pravedne i hrabre borbe SPO-a protiv partizanštine oličene u „Otpisanima“, jeste, teram inat, i voleo bih da kad je već propao rokenrol propadne i referendum, znam da svaki put kad nešto propadne propadnem dodatno i ja, jer ja to sve plaćam, i biračke odbore, i dične kontrolore, i štampanje svega toga, ja kupujem sendviče za one koji će dežurati i brojati glasove, dajem platu Sanji Čeković, pa Đuriću iz Vlade koji je da li pod mojim blagotovornim uticajem odsekao tomanovićevske pramenove i ima kratku kosu kao njegovi vršnjaci a koji nam je preko javnog servisa prvi ushićen telefonom javio da je tačno u osam sati usvojen Nacrt Ustava, platiću propagandu referenduma koja bi i mene da presaldumi za ono što je smislio Koštunica, ali ja velim – no way!
