Predsednik za javno blaćenje

Pogledam juče šta TV Pink u devet ujutru ima na programu, kada po pravilu emituju glavnu temu za taj dan, odnosno, kada građane Srbije obaveštavaju o tome šta bi tog dana trebalo da misle. I, gle iznenađenja, na ekranu grupa ljudi oko predsednika Srbije Aleksandra Vučića, gore u vrhu ekrana piše Priboj, uživo.

Dan kasnije, u utorka ujutro, i RTS će javiti da je „predsednik Vučić otvorio SPA centar u Priboju“, kao da je nedajbože njegov, a ne nekog lokalnog preduzetnika. Uglavnom, Vučić je juče imao na PR planu da pokaže Srbiji nešto lepo, da malo „izreklamira“ nešto u Srbiji (što, uzgred, radi odavno) i da, uopšte, poslednjeg dana jula pošalje poruku kako je sve lepo, kako sve dobro ide i kako se čak i najudaljenija mesta u Srbiji lepo razvijaju i postaju sjajna mesta za život.

Kad sam video Priboj, pomislio sa da je Vučić konačno doveo Sisu (finska kompanija za proizvodnju teretnih vozila) u FAP, ali se on opredelio za svoju staru ljubav turizam, jer je u suštini čovek udobnog života i uživanja, a ne tovatne masti i teških mašinskih elemenata.

Dobro, nije doveo Sisu, ali je došao da obiđe prelivne bazene u SPA centru u Pribojskoj banji. Priznajem, da volim da gledam te njegove predstave, tu njegovu glumljenu spontanost koja ga često dovede do toga da maše, a da tamo gde je upućeno njegovo „mahanje“ nema nikoga, kao što smo i juče videli, pa čitav taj sadržaj dobije i zabavnu notu. Juče ipak nije maltretirao VD direktora Puteva Srbije Drobnjaka koji mu inače služi da mu raportira na sličnim događajima.

Ko to tamo vreba

I sve je bilo dobro i lepo, lepi objekti, lepa priroda, lepe najave (biće gondola od Tornika na Zlatiboru do samih prelivnih bazena u Pribojskoj banji, za šta je zadužen najčuveniji srpski gondolijer Milan Stamatović, oberknez iz Čajetine), bile su i uspešne dame koje prave džempere koje kupuju ministarke i čije proizvode je Vučić planirao za svoju kćer, dakle, sve je bilo idealno do trenutka kada je novinarka Pinka (mislim da je bila Mara Dragović, ako sam pogrešio izvinjavam se) rešila da Predsednika vrati u realnost i podseti ga na neprijatelje koji vrebaju i koji žele da svu tu lepotu i napredak unište.

Redom je spomenula medije iz Bosne, dnevne novine „Nova“ i – mene.

Razume se, Vučić, koji uvek stoji sa obe noge na zemlji i koga čari udobnog života ne mogu da zavaraju i zaslepe, spremno je dočekao ova iznenađujuća pitanja reporterke TV Pink. Ta stanica voli da objavljuje sve same lepe stvari, priče o uspesima i mene je začudilo zašto ga  – u trenutku kada se Vučić opustio zaveden lokalnim uspesima i najavama gondola i kilometara puteva, poluputeva i autoputeva – pita za ove ružne stvari.

Pročitajte još Ko organizuje hajku protiv novinara?

Malo sam se uzbudio, ali se nisam iznenadio jer o tome šta ja pišem i govorim pitaju Vučića odavno, još od 2014. godine kada smo objavili priču o ugovorima sa Etihadom. Razume se, nikada nismo došli u situaciju da bude onako, kako bi trebalo da bude: da ja kao novinar pitam Vučića o stvarima za koje je odgovoran, a ne da on komentariše šta ja pišem i govorim.

Takvih pojava nema u pristojnom svetu, a zaista nemam sve podatke o tome kako su se prema medijima odnosili diktatori Pol Pot, Idi Amin, Norijega, Sadam Husein, Kim Džong Un i slični tipovi poput Putina ili Orbana.

Nisam sam u tome, ima još nekoliko koleginica i kolega čijim se radom i delom Vučić istrajno bavi, a da nikada nije smogao hrabrosti da sa njima bude ono što bi trebalo da bude: javni službenik koji je trenutno na važnoj državnoj funkciji koja ga obavezuje da bude zastupnik svih građana, pa i onih koji ga nerviraju dok on zida, otvara i najavljuje.

I evo, pozivam ga još jednom da počne da se ponaša pristojno i u skladu sa kućnim vaspitanjem i zakonima, da dozvoli sebi da u poslednje četiri godine javnog poslanstva bude hrabar i odgovara na pitanja i onih novinara, koji mu se ne dopadaju, a da bi pokazao da je u pravu i da je on normalan, a da smo nas nekolicina mrzitelji koji mrze njega i sve srpsko.

Navijam za njega da krene u tom pravcu. Ostalo mu je još malo javne službe i nije nam u interesu da i njega pamtimo kao … Miloševića, Milutinovića… Evo, neka ga pamtimo kao Tomu Nikolića. Kao onog preko čije se „grbine“ popeo na vlast u Srbiji.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com