Kada se na diplomatskom jeziku kaže da su razgovori bili „otvoreni i iskreni“ znači da nisu bili nimalo prijatni i da je bilo ozbiljnih razmimoilaženja. A upravo je tako ministarka inostarnih poslova Nemačke Analena Berbok okarakterisala razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Uz uobičajne floskule o evrpskoj perspektivi, Berbok se vraćala na „pravnu državu“ i „evropske vrednosti“, sve ono štoVučić ne voli da čuje, jer je njegova politika sve suprotno od toga.
Vučić je stalno ponavljao „hvala joj na tome što je htela da me sasluša“, pa „hvala joj što je htela da čuje naše stavove“, te de se nada da će Nemačka Srbiji omogućiti da „ima prostora“, nije precizirao za šta, ali da se naslutiti da je mislio na manevrisanje između Brisela, Berlina i Moskve.
A Berbok je beogradsku pozornicu iskoristila da uživo pred srpskom publikom govori o „napadačkom ratu“ Vladimira Putina, o „besprizornoj kampanji razaranja“, o strahotama koje je Rusija izazvala u Ukrajini, o ubijanju nedužnih civila, rušenju, izazivanju gladi i teranju na beg, za sada, preko 2,5 miliona Ukrajinaca, te da je pitanje Ukrajine „pitanje zajedničkih evropskih vrednosti“, da je to „veoma važno“ i da je u Evrospkoj uniji „primećen srpski stav“.
Predsenik Srbije je sve vreme pokazivao koliko je njemu teško, lice muje bilo tragično, smrknuto, mučenički čak. Slušao je kako ga onim što govori predstavnica Nemačke gura u to, što po svaku cenu hoće da izbegne, da još jasnije javno osudi ne samo Rusiju, već poimence i Putina. Analena Berbok je delovala čilo i orno.
Ne odgovarajući direktno na novinarsko pitanje „da li je što se sanckcija protiv Rusije tiče više na strani EU ili Putina“, Vučić je pred kraj pasivno-agresivno odgovorio da šta je pa Srbija kriva u tom konfliktu, te da nije fer da se mala Srbija napada zbog ukrajinske krize „zato što je to nekome tako lakše“, a bogami je spomenuo i NATO-bombradovnje 1999. i kako je neko drugi tada napadao i ugrožavao terotorijalni intergritet jedne druge suveren zemje, to jest Srbije, koja sada osuđuje povredu teritorijalnog integriteta Ukrajine. Izgovorio je i „napadački rat“, dakako Rusije.
Uz uobičajne floskule o tome koliko je Nemačka Srbiji važna, koliko nemačke firme građana Srbije zapošljavaju, koliko je važba za srpske evropske aspiracije itd, zaključak je sledeći: Nemačka će daleko pomnije posmatrati i daleko više uzimati u obzir stanje pravne države u Srbiji; Nemačka usred novog rata u Evropi neće pokazivati preterano razumevanje za ljubav Srba prema Putinu i Vučićevo sedenje na dve stolice; nemačka spoljna politika će mnogo više pažnje obratiti na „zajedničke evropske vrednosti“, tj. da li je unutrašnja i spoljna politika Srbije u skladu sa njima, i to na osnovu dela, a ne samo na osnovu reči.
Nemačka savezna Vlada će imati specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan koji će biti „oči i uši“ Analene Berbok i koji će pomno pratiti šta se događa.
Iz Berlina je počeo da duva zeleno-crveni vetar koji je raspršio tirade o protestantskoj radnoj etici i Maksu Veberu toliko mile protestantskoj duši Angele Merkel.
Čitaje dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
