Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Gledajući unazad, malo koja godina je bila uzudljivija od 2002. kada je
internet u Srbiji u pitanju, sem naravno „nulte“ 1996. U godini za nama većina građana čula je da postoje „internet provajderi“, čak i to da imaju svoje udruženje, koje se upustilo u borbu sa Telekomom oko monopola. Na drugoj strani, većina korisnika interneta osetila je šta to znači kada ih odseku od sveta, što se dogodilo krajem novembra i trajalo 36 sati. Uz to bilo je mnogo priče o Zakonu o telekomunikacijama koji bi trebalo da razbistri mnogo toga. Naravno, nisu nas mimoilazili ni virusi, spamovi i slične stvari koje se događaju i drugde u svetu.
Prošle godine u ovo vreme, u ovoj rubrici je konstatovano da 2001. nećemo pamtiti po nekim važnim događajima na domaćoj mreži. Ove (prošle) godine je drugačije, internet se prilično „odomaćio“, razvio, čak počeo da smeta. Krajem juna Telekom je izvesnom broju provajdera „isekao“ linkove optužujući ih da ih koriste nelegalno, odnosno da umesto internet komunikacije obavljaju usluge međunarodnog telefonskog saobraćaja (na šta nemaju pravo). Ovaj sukob još traje, biće zanimljivo videti hoće li činjenica da je država otkupila deo Telekoma od italijanskog Steta doneti nekakve promene. U svakom slučaju, ovo je pretposlednja godina monopola na fiksnu telefoniju i može se očekivati da će internet provajderi biti sve nestrpljiviji, tj. da će nastojati još više da zagaze u prostor koji Telekom smatra samo svojim.
Što se države tiče, ona je u prošloj godini bila više na smetnji nego od koristi. Uprkos bučnim najavama, još nema vidljivih (ni nevidljivih) rezultata projekta elektronske administracije. Internet jeste stigao u Skupštinu Srbije, ali poslanici su se po običaju podelili. Oni koji su ga i do sada koristili koristiće ga i ubuduće, oni koji nisu neće. Tri kruga predsedničkih izbora otkrila su nam da pojedine opštine u Srbiji kubure sa računarima (nemaju ih, naime), što nije ohrabrujuće za državu sa velikim planovima za izvoz intelektualnih proizvoda. Pravi test biće primena zakona za zaštitu intelektualne svojine, odnosno eliminisanje softverske piraterije. Ozbiljni koraci u tom pravcu trebalo bi već da se preduzimaju, budući da je „grejs“ period (bez kazni) istekao sa prethodnom godinom. Nevolja je što se od 1. januara uvodi mnogo novih pravila u društvu, pa ima razloga za sumnju da ovo sa piraterijom opet neće biti prioritet. Možda dogodine…
Nekoliko stvari treba očekivati od godine koju smo načeli. Najpre, konačno bi trebalo da se pojavi raznovrsnija ponuda pristupa internetu, pre svega kablovska i bežična. Ozbiljna smetnja tom procesu biće, paradoksa li, upravo Telekom zbog svoje inertnosti i nesposobnosti da se brže prilagođava tržištu i napretku na jednoj strani i paničnog straha da će mu monopol biti ugrožen na drugoj. Što rezultira zabranama i ometanjima onih koji bi da rade sve što Telekom ne može. Povećano vlasništvo države dodatan je razlog za nespokoj, sada više neće biti ni novca za investiranje, a menadžment neće biti ništa bolji.
Druga važna stvar biće razvoj onlajn trgovine, što postaje moguće zbog napretka bankarstva koje nudi sve više novih servisa. U 2003. možemo očekivati pojavu nekog ozbiljnog sajta za elektronsku trgovinu u Srbiji, što je u skladu sa oporavkom e–tradea u svetu. Budimo umereni u očekivanjima budući da domaća publika tek otkriva prave šoping centre i hipermarkete, pa je motiva za kupovinu internetom premalo.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve