Jesenja programska šema u Srbiji biće apsolutno u znaku rijaliti programa.
Na četiri televizije sa nacionalnom pokrivenošću emitovaće se „Veliki Brat“, „Farma“ i „Parovi“. To praktično znači da ćete menjajući kanale, sa izuzetkom programa RTS-a, po pravilu naleteti na nekakve farmere, ukućane ili parove u žestokim raspravama, a posle ponoći u manje ili više eksplicitnim erotskim vragolijama.
Metastazu rijalitija možda najbolje opisuje najava u kojoj se kaže da je ove sezone „Veliki Brat“ toliko veliki da se emituje na dve televizije!
To je takođe istorijski trenutak, kada su emiteri priznali da jedan šou nadmašuje okvire TV stanice. Razmislite na trenutak o ovoj rečenici, jer ona predstavlja kapitulaciju svakog koncepta uređivanja TV programa.
Predaja je bezuslovna i podrazumeva nekoliko različitih oblasti.
Prvi aspekt je kulturološki i on se najčešće registruje u javnosti. Na društvenim mrežama već postoje peticije za ukidanje, zabranu ili restrikciju rijaliti programa. Gledaoci reaguju na vulgarnosti, poremećeni sistem vrednosti ili promociju pornografije ili nasilja. Ove pritužbe su najglasnije, izazivaju beskrajne debate i omogućavaju zgražanje „kulturne javnosti“. Takođe, rijaliti programi lako mogu da posluže kao reper za određivanje vašeg identiteta, pa ste, ako kritikujete „Farmu“ – vi po definiciji kulturni građani. Državna regulatorna tela se nisu pokazala kao efikasna u ograničavanju emitovanja rijaliti programa ili sankcionisanju neadekvatnih sadržaja. Dok god umesto psovki imate piiip ili ćurlikanje ptičica i dok se orgije dešavaju pod čaršafom, vuk je sit i ovce su na broju. Zabrinuti roditelji mogu samo da se uplaše kako će televizija da im pokvari decu.
Drugi nivo kapitulacije naših TV stanica u vezi je sa raspodelu gledanosti TV programa u Srbiji. Ovog leta, prvi put su se u istraživanjima kablovski programi pojavili kao značajan udeo u gledalištu. Ako bi TV kanale grubo podelili na terestrijalne (zemaljske), koji su za sada besplatni i kablovske programe (za koje plaćate neku vrstu pretplate plaćajući vašem provajderu), tas na vagi je prvi put pretegao na stranu kabla! Set top boks je kapitulirao pred kablom. Svakako je tome doprinela digitalizacija TV signala u Srbiji pa je veći broj gledalaca dobio mogućnost da gleda i plaća TV program putem kablovske distribucije. Međutim, za mene je veoma važna činjenica da je polovina Tv gledalaca u Srbiji spremna da plaća dodatne pare da bi sebi omogućila beg od rijaliti programa ili reprize domaćih serija. Nekako mi je teško da poverujem kako polovina te publike plaća kabl da bi gledala porniće. Dakle, dragi ukućani, farmeri i parovi – oterali ste publiku, čestitam!
Treći nivo kapitulacije pred rijaliti programima je suštinski i najopasniji, jer se tiče ekonomije. Poplava rijalitija je nesporan znak da gledamo sirotinjsku televiziju. Na stranu siromaštvo ukućana, nesrećnika među kojima poneki izgledaju kao da samo na televiziji mogu pristojno da se najedu. Naše TV tržište je u ozbiljnoj krizi, marketinški kolač je sve tanji, pa se traga za jeftinim rešenjima.
Sirotinja-golotinja je proveren recept, a to je ujedno i formula za rijaliti.
Prema mom, doduše skromnom iskustvu sa produkcijama, sat rijaliti programa u Srbiji košta oko 2000 evra. Kao što znate, sve produkcije već koriste postojeće scenografije i kapacitete. Međutim, da bi proizveli neki gala TV šou – cena produkcije je desetostruko veća. Rijaliti ima i tu prednost što možete emitovati sate i sate prenosa, dok će vaš gala šou uvek trajati sat ili dva. Ekstra profit ćete u rijaliti programima (osim u reklamnim blokovima) ostvariti i nekontrolisanim product placementom, bilo da ukućani dudlaju elektronske cigarete ili kuvaju na smederevcima. Ukratko, rijaliti je pouzdan znak za sirotinju neke sredine – kao pocepane gaće!
Željko Mitrović ne bi bio medijski mogul da prvi nije sastavio gala programe i rijaliti u TV amalgam poput „Pinkovih zvezdica“, ili najavljenih „Više od igre“.
Dobili smo te šljašteće programe, koji sijaju kao kineski luna park, a baziraju se na beskrajnom pevanju dece, publici u studiju i pokretnoj scenografiji. Novac ovde donosi beskrajno emitovanje, jer je prošla sezona „Zvezdica“ trajala gotovo šest meseci! Time je zarada daleko nadmašila snižene troškove produkcije. I opet će, po svoj prilici.
Zato sa nestrpljenjem očekujem neku vrstu medijskog gerilskog odgovora na kapitulaciju TV stanica, koji će nam dati mogućnost izbora i beg od mentalne izolacije na Farmi, kući Velikog Brata ili vili Parova.
