Mark Zakerberg je živ i zdrav iako ga je njegov Fejsbuk u subotu ujutru proglasio mrtvim. Greška u programu ili „glič“ kako se to nežnije kaže, upokojila je oko dva miliona naloga živih korisnika, „memorijalizovala“ ih je, što je takođe nežniji izraz za nadgrobni spomenik ili krajputaš na Fejsbuku. Nezgodno je što se to dogodilo samo dan nakon što je Zakerberg lično odbacio kao gluposti optužbe da je njegova društvena mreža zaslužna za pobedu Donalda Trampa jer je bila poligon za lažne vesti i poluinformacije. Onda ga je Fejsbuk sahranio, tek da niko ne može da kaže „to reče i ostade živ“.
Teza onih koji optužuju Fejsbuk je da se sve više ljudi informiše na ovoj mreži ili mediju, umesto na tradicionalnim. Nevolja je što na Fejsbuk možete okačiti šta god da vam padne na pamet tako da nam naizmenično po tajmlajnu promiču ozbiljno pisani novinarski ili akademski tekstovi i budalaštine sa svakakvih sajtova. Sve izgleda isto, samo je izvor teksta napisan sitnim, gotovo nevidljivim slovima. A luđi naslov privlači više pažnje od onog umerenog.
Proveravajući odbranu (i poslednje dane?) Marka Zakerberga proskrolovao sam sopstveni Fejsbuk i svašta sam saznao. Od toga da je Srbija platila Klintonovima dva miliona dolara za neostvareni susret srpskog premijera i odlazećeg predsednika SAD, preko toga da je FBI sem što je uništio Hilari još pre šezdeset godina imao informaciju da je na čelu SFRJ lažni Tito, do toga da je neki tip napravio šporet od rakete.
Hauard Hjuz imao je moto: Nikad ne proveravaj interesantan podatak! Na toj ideji bazira se kompletno tabloidno novinarstvo, na našoj spremnosti da prihvatimo svaku „vest“ koja nam se uklapa u razmišljanja, već nagrižena ranijim jednako primamljivim lažnim vestima. Tako sam na Fejsbuku i Tviteru za vikend pratio kako se neke od gore navedenih „vesti“ lepo razvijaju u čitave teorije. Samo što su ih sada citirali neki viđeniji članovi zajednice dajući im time legitimitet, a da se nisu zamarali proveravanjem ili makar promišljanjem ima li tu ikakvog smisla. Zašto kvariti lepo?
Nažalost, meni je to lepo pokvario „Gardijan“, ali ne svojim ukazivanjem na manjkavosti Fejsbuka, već upornim zapomaganjem da im se pomogne kako bi održali kvalitet novinarstva koje praktikuju. Uredništvo poručuje da oglašivači na internetu radije finansiraju opskurne sadržaje jer smo tamo svi, te su „Gardijanovi“ prihodi od marketinga sasečeni. Sistem pretplate se nije ukorenio i oni nas sada mole da se pretplatimo ili makar doniramo neku funtu, ako želimo da čitamo nešto što je makar tačno, sve i ako je ideološki obojeno. Istina košta i mora se platiti unapred, baš kao u filmovima gde recepcionaru guraju novčanicu u dlan ne bi li saznali da li je traženi još u hotelu. Zato je laž isprva besplatna i preukusna, posle postajemo njeni robovi i preuzima sve naše prihode. U tom pravcu krenuo je i internet, izgleda.
Ima i gore. Donald Tramp nastavio je da tvituje posle pobede na izborima. Znajući za njegov loš odnos sa konvencionalnim medijima nije nemoguće da ih kao predsednik preskoči i opredeli se da sa građanima komunicira direktno. Bez filtera i provere da li je to što priča tačno ili samo primamljivo.
