Godinama unazad korisnici interneta u Srbiji licitiraju (usput i kukaju) datum kada će se Srbija naći među zemljama u kojima je moguće koristiti PayPal sistem plaćanja. Činilo se da smo se ove godine konačno približili na udaljenost debljine jednog žileta, čak je objavljen i datum pristupanja (24. septembar). Sve je išlo u prilog, nadležno ministarstvo potvrdilo je da je stvar svršena, a Narodna banka i ministarstvo finansija obavestile zainteresovane da za korišćenje servisa u Srbiji nema nikakvih prepreka. Mesec i po dana kasnije Srbija i dalje nije u sistemu, a kad će biti, ne znamo. Ni mi niti iko drugi, kako sada stvari stoje.
Mogao bih nadugo da nabrajam obrazloženja zašto pejpala nije bilo u ranijim godinama. Moglo se pravdati nedostajućim zakonima i propisima, načinom kako banke funkcionišu, konačno, poslednje logično objašnjenje bilo je da pejpal ne prima zemlje pojedinačno, već kada se skupi nekoliko, onda ih priključe. Navodno su se sve zvezde sklopile početkom septembra, pa su se, izgleda, naglo razišle.
Ima onih koji misle da članstvo u pejpalu nije naročito važno i da neće bitno promeniti način na koji koristimo internet u Srbiji. Tačnije, da je broj onih koji će ovaj servis koristiti relativno mali u odnosu na celu populaciju, te da se ne treba preterano obazirati na to što ta grupa ume da bude vrlo bučna.
Možda su u pravu, možda će većina nas pejpal koristiti jednom ili nijednom godišnje. I možda to neće bitno uticati na poslove u Srbiji jer, kažu, ko je hteo da napravi posao na internetu, komotno je to mogao i mimo pejpala, da je imao pravu ideju i poslovni model. Dok će pejpal poslužiti samo za dodatno curenje para iz Srbije, jer će se koristiti uglavnom za kupovinu robe i servisa u inostranstvu.
Kažem, možda sve to stoji.
Ali stoji i to da jedanaest godina otkako se Srbija broji kao stvarno demokratsko društvo i otkako nema prepreka da se stvari svakodnevno i u svakom pogledu popravljaju, ova zemlja i dalje ne može da se uključi u svet (a prošlo je 40.000 dana). Jer pejpal, kakav god da je, predstavlja neku vrstu bele šengenske liste u informacionom svetu, dokaz da ste deo jednog sistema, prihvaćeni kao ravnopravni i normalni. Pa onda možete da birate da li ćete da ga koristite, kao što i ukidanjem viza nismo primorani da putujemo.
Do kraja godine ostalo je manje od dva meseca i stvarno ne znam da li je u tom roku moguće rešiti ovo pitanje ili samo dati obećanje da ćemo u pejpal sistemu sigurno biti u prvoj polovini 2012. Nije to neko važno pitanje, neće se na njemu sticati politički predizborni poeni, tako da lako može da se desi da se rok produži do kraja naredne godine, pa da ovaj tekst lepo ponovimo.
Šta ako sam nepotrebni pesimista i ako se sve sredi u narednim nedeljama?
Ništa, onda se okrećemo pitanju zašto nas mobilni operateri u Srbiji ubeđuju da im je neisplativo da ovde uvedu ajfon, a imaju ga, recimo, Hrvatska, Crna Gora i Albanija?
