Parlament 2.0

Skupština Srbije ima novi sajt i to je dobra vest. Dosadašnji je bio odavno prevaziđen, što ne znači da će se novi sajt odmah svideti svima. Postoji jedan paradoks na internetu, a to je da korisnici ne vole promene čak ni kada su u njihovu korist. Što više i duže koristite neke stranice, to se više navikavate „gde šta stoji“ i prestajete da posmatrate sajt kao celinu. Tako da vas promena isprva iznervira, ali to traje samo dok se naviknete na novo. A to ide brzo ako je novi sajt bolji, a ovo je baš takav slučaj.

Krenimo redom. Sajt se otvorio prema aktuelnim događajima koji su u prvom planu. Ima veoma pregledan glavni meni, padajući, koji omogućuje da se iz tri poteza stigne do najudaljenijih delova portala. Sve opcije su ponovljene na dnu stranice u običnim linkovima za slučaj da padajući meni ne radi ili da ga iz nekog razloga brauzer ne podržava.

Jedna od najvažnijih stvari je da je ponuda svedena, ništa vas ne napada kada otvorite stranicu. A opet su vam sve bitne informacije tu. Ili ih je, nadam se, lako postaviti kad se ukaže potreba. Tu pre svega mislim na izveštaje o tome kako skupština, odnosno poslanici troše novac koji im je dat za sopstvene aktivnosti.

Možda je nepravda učinjena prema Republičkoj izbornoj komisiji koja je pod ingerencijom skupštine, a skrajnuta je na dno strane među „Korisne linkove“. Ne samo to već je zadržala stari dizajn stranica i ne ide uz ovu „novu“ priču. Ako uzmemo u obzir da smo ušli u izbornu godinu, veoma je važno da se te stranice pod hitno preurede i prilagode današnjim mogućnostima.

Novi portal je skupštinu uveo i u Tviter i na Fejsbuk što je dobro (ja odmah ponudio prijateljstvo!) iako će vam poznavaoci društvenih mreža reći da je pristup pogrešan (privatan). Ja sam, opet zadovoljniji što mreže nisu ignorisane, a sve drugo se da popraviti usput. Uključujući i dodavanje novih, recimo lokalnih, srpskih, društvenih mreža.

I, naravno, tvitovanje izbornih rezultata, kada ih RIK bude objavljivao.

Mane sajta su to što unutrašnje linkovanje nije najbolje obavljeno. To se odnosi, recimo, na liste odbora koje se ponavljaju na nekim stranicama, a da na njima nisu linkovane. Ima još takvih primera, ali ne kvare opšti utisak.

Ali ono što jeste krupan problem je to što je sajt urađen u saradnji sa USAID-om, tačnije što je ta saradnja istaknuta na dnu svake strane, i to uz disklejmer od strane USAID-a. Za Narodnu skupštinu ponižavajuće je da piše da je „izrada sajta bila moguća“ zahvaljujući toj saradnji. Umesto da je „pomognuta“, „asistirana“ ili već koji drugi izraz koji bi bio prikladniji od ovog koji USAID tipski koristi na svim svojim projektima. Jer ovo nije običan projekat i za sve bi bilo bolje da je ta saradnja ostala nepotpisana ili da je to učinjeno diskretnije.

Ako je pomoć bila iskrena i dobronamerna, što verujem da je slučaj.