Interesantnu priču sam pročitao u „Blicu“ prošle nedelje. Navodno se nekom malo „tvrđem“ tipu požalila supruga da joj neko šalje ljubavne SMS poruke. Ovaj se, prirodno, zainteresovao, preuzeo telefon, malo „SMS flertovao“ sa udvaračem i zakazao mu sastanak na kome se pojavio sa drugarima. Udvarač je dobio batine i kraću vožnju u gepeku „audija“, da bi se onda, navodno, ispostavilo da je, siroma’, permutovao brojeve i umesto željenoj devojci poruke slao udatoj ženi. Greškom.
Mogli bismo da raspravljamo sada dugo o tome „da li je sve to bilo baš tako“, ali složićemo se da je takav događaj sasvim moguć. Nema čoveka koji koristi mobilni telefon, a da makar jednom nije dobio poruku namenjenu nekom drugom. Neke su bile beznačajne i zaista posledica promašenog broja. Neke su, što je mnogo strašnije, bile posledica biranja pogrešne osobe u ličnom imeniku. Koliko ste takvih poruka, zapravo, i sami poslali?
Na pamet mi pada i slučaj kolege iz Hrvatske, urednika uglednih dnevnih novina, koji je poslao božićnu SMS čestitku tadašnjem premijeru Sanaderu, ali je pogrešio broj i uputio je, zapravo, drugom kolegi iz tabloida. Taj je odlučio da se surovo poigra, ušao u komunikaciju, pristao čak da da intervju elektronskom poštom, i taj razgovor je nesrećni urednik pompezno objavio kao ekskluzivu. Ta ga je nesmotrenost koštala posla i cenim da dan danas žali što se nije (greškom) dopisivao s nečijom ženom, makar ga posle vozali u prtljažniku nekog boljeg automobila.
Naša navika da koristimo mobilne telefone dovela nas je do toga da potpuno verujemo svemu što se pojavi na displeju. Bez potrebe da informaciju povremeno proverimo u običnom razgovoru i to sa istog tog aparata. Naravno, uvek postoji dobar razlog za takvo ponašanje. Nije zgodno pozvati premijera niti je lako pozvati osobu za koju smo naročito zainteresovani, jer to podrazumeva krajnje lični kontakt, dok pisana komunikacija traži nešto manje hrabrosti. A možete da se izvlačite i na to da ste se samo šalili, mada besni muževi i njihovi prijatelji sa motkama nisu uvek spremni da vas saslušaju, naročito kada su jači i brojniji. I vole da biju.
Ali, ne proizilaze svi problemi modernih komunikacija iz grešaka, ima onih koji zažale što su mobilni telefoni ikada izmišljeni. Protekle nedelje objavljeno je da je jedna Holanđanka završila u pritvoru jer je elektronski progonila izvesnog muškarca. Zvuči neverovatno, ali žena je sa nesrećnikom u toku jedne godine ostvarila 65.000 kontakata (SMS poruka i poziva na njegove mobilne telefone), ili nešto više od 178 dnevno u proseku, još preciznije – na svakih osam minuta! Policija joj je zaplenila više telefona i kompjutera koje je koristila da bi svoju metu bombardovala pozivima i porukama. Budući da je procena sudije isprva bila da joj je potrebna opomena, najpre je puštena iz pritvora, da bi je tamo brže bolje vratili jer je jedna od prvih stvari koju je uradila bila da pozove svoju metu, uprkos najstrožoj zabrani.
Ako ima nečeg lepog u toj priči, onda je to to što makar nije zvala pogrešnu osobu.
