Nije običaj da se u ovoj rubrici dva puta zaredom piše o kompjuterskim virusima, ali je teško ignorisati onaj koji se smatra najraširenijim do sada. Virus SoBig (čita se soubig) aktivirao se prošle srede, delujući i u naredna dva dana, sa namerom da ključnu ulogu odigra u nedelju 24 avgusta. Namera autora bila je da što je moguće više zaraženih kompjutera uputi da pokupe i instaliraju softver sa 20 ranije „okupiranih“ servera.
Šta je potom trebalo da se dogodi, najverovatnije nikada nećemo saznati budući da su svi inkrimisani serveri pravovremeno izolovani. Strah od mogućih posledica bio je jači i od radoznalosti koja je nalagala da se negde napravi makar mali eksperiment.
Tako je sve ostalo u domenu špekulacija, odnosno teorije da je pomenuti softver trebalo da poskida razne lozinke sa zaraženih računara čime bi kontrolorima virusa omogućio uvid u sadržaj hard diskova (odnosno onoga što korisnika računara na njemu radi) ili bi računar poslužio za lansiranje spam poruka, skrivajući identitet njihovog pravog autora. Takođe, postoje sumnje da bi neki od instaliranih programa očitavao podatke o kreditnim karticama korisnika i slao ih autoru virusa ili naručiocu posla.
SoBig se aktivirao na Vindouz računarima na klasičan način, stizao je u formi i-mejl poruke sa atačmentom i primamljivim naslovom i tekstom poruke koji bi trebalo da vas privuku da startujete taj atačment. Radi se o PIF fajlovima (skraćenica od Program InFormation file) koji služe za pokretanje programskih aplikacija pod Vindouzom.
Razmere širenja ovog virusa do sada su neviđene, u jednom trenutku izmereno je da gotovo šest odsto svih poruka na mreži (svaka sedamnaesta) sadrži ovaj virus. Ono što je zbunjivalo je relativna benignost virusa, barem u do sada otkrivenoj formi. Osim što je trebalo da vam pokrade neke podatke, nije pravio drugu štetu, brisao fajlove i slično, tako da su i gubici zbog njegovog širenja u domenu izgubljenog vremena na čišćenju računara i malo većem saobraćaju na mreži. Plan autora bio je da se virus deaktivira 10. septembra, što je čest slučaj sa virusima ovog tipa. Inače, smatra se da je pušten u svet sa jedne diskusione grupe o seksu, odakle se širio munjevito. Iz adresara zaraženih kompjutera nasumice je birao imena koja su mu služila za lažno predstavljanje. Interesantno je da je najnoviji SoBig (nosi oznaku F) šesta verzija istog virusa, prvi put primećenog u januaru.
Sada se naveliko raspravlja o motivima i profilima onih koji pišu viruse ne bi li se ovoj pošasti nekako stalo na kraj.
Dežurni krivci su tinejdžeri koji to rade iz istih razloga zbog kojih pišu grafite, ključem ostavljaju trag na karoserijama automobila ili pale dugmiće u liftu. Uskraćeni su za mogućnost da se hvale svojim postignućima, ali smatra se da ih ispunjava osećaj neverovatne moći kada njihovo (ne)delo osvoji svet i dospe čak do udarnih večernjih vesti.
Druga sumnjiva grupa, i daleko ozbiljnija, jesu spameri koji ne znaju da naprave virus, ali znaju od koga se to može naručiti. Smatra se da je u razvoj ovog virusa uložen znatan novac, a takav novac imaju upravo spameri. U tom slučaju u pisanje virusa uključeni su i ozbiljniji programeri. Spamerima su virusi potrebni da bi testirali brzinu širenja poruka, ali i da bi tuđe kompjutere koristili kao „repetitore“ za svoje poruke. Tu već ima prostora za strahovanje da se radi o stvaranju novog oblika organizovanog kriminala, ali i o mogućnosti da je već postojeći organizovani kriminal otkrio internet kao novo polje za delovanje.
