Samo pet meseci od kako se opšta javnost upoznala sa četbotovskim mogućnostima veštačke inteligencije i dve nedelje pošto je lansirana četvrta generacija četbota koji može da piše, crta, peva, skoro kao Plavi zec, pojavila se peticija da se rad na ovoj tehnologiji dobrovoljno obustavi u narednih šest meseci. U suprotnom, treba uputiti poziv državama da uvedu moratorijum i zakatanče kompanije koje se time bave.
Poziv nisu napisali i potpisali “ludisti”, odnosno mrzitelji progresa i kompjutera koji veruju da svi treba da živimo organski, već neki od najvećih propagatora digitalne industrije poput Ilona Maska i Stiva Voznijaka, osnivača Epla. Ne smeta njima tehnologija kao takva, ali su ubeđeni da svet za nju nije spreman i da bi ona brže mogla da ispolji svoju destruktivnu nego onu korisnu stranu.
Koji dan kasnije, Italija je donela uredbu kojom se privremeno zabranjuje korišćenje chatGPT bota zbog zaštite privatnosti. Nije najjasnije kako je to moguće izvesti u tehničkom smislu, a da se cela država ne isključi sa globalnog interneta, ali zabrana znači da bot ne sme legalno da se koristi ni da se uključuje u bilo kakve projekte i planove. Što nije malo. Open AI, firma koja stoji iza chatGPT, uvela je geobloking za Italiju, tako da je pristup otežan.
Italijane, a i mnoge druge, prestrašilo je to što se četbot trenira tako što masovno kupi podatke sa interneta ne obazirući se na bilo kakva ograničenja, jer su mu neophodni za učenje. Nije da drugi sistemi ne rade slične stvari, recimo pretraživači ili društvene mreže, ali to nije njihova glavna namena niti nam se tako prezentuje. Naprotiv, obično tvrde da ne prikupljaju podatke, a da one koje moraju da prikupe ne dele dalje, što bi trebalo da znači da smo zaštićeni. S druge strane, teoretski, četbot bi morao da odgovori na svako naše postavljeno pitanje. Recimo, ako ga pitamo koju platnu karticu koristi komšija i koji je pin kod te kartice, on bi tu informaciju morao da nam isporuči ako je uspeo do nje da dođe. A dolazi tako što skuplja informacije gde god može, pa ako je neki platni sistem napravio grešku i nedovoljno zaštitio podatke, četbot će ih pokupiti u najboljoj nameri kako bi najbolje radio ono čemu služi, a to je da odgovora na naša pitanja.
Naravno, četbot se može ograničiti, može mu se reći na koja pitanja ne sme da odgovara. Baš kao što dinamit može da ima pozitivnu ulogu, da ruši stene kako bismo izgradili kuće, puteve i pruge. U slučaju dinamita nismo uspeli da sprečimo korišćenje u svrhu ubijanja ljudi, pa su sada mnogi zabrinuti da bi razvoj četbotova mogao biti jednako zloupotrebljen, ne baš za ubijanje, već za lako kreiranje i plasiranje lažnih vesti, teorija zavere, dipfejk videa i audio snimaka koji bi mogli da imaju krajnje negativne posledice ako nam realnost pretvore u zabludu.
Naravno, ako zabranimo legalni razvoj veštačke inteligencije možemo biti sigurni da će neko na njoj raditi ilegalno i rezultat će biti još gori. Dobićemo samo destruktivnu stranu, bez one korisne. Suština je u tome da su promene suviše brze, da je sistem u kome živimo neotporan na prevare koje postaju masovno dostupne upotrebom četbotova, počev od prepisivanja, odnosno varanja na ispitima pa na dalje. Kao što je jasno da su sva ova pitanja rešiva i da zebnja ne bi smela da zaustavi razvoj, naročito ovako revolucionaran. Kontrola treba da bude razumna.
Dobra vest je da je Vlada Srbije 23. marta usvojila Etičke smernice za razvoj veštačke inteligencije i korišćenje njenih mogućnosti najpre u javnom sektoru, ali i sa preporukom svim fizičkim i pravnim licima da ih se pridržavaju. To znači da Srbija ne želi da bude prostor u koji će se preselili oni koji bi da izbegnu propise u Italiji, a uskoro najverovatnije u celoj EU i možda SAD, da bi ovde radili ono što se ne sme.
