Muzej Nikole Tesle u Beogradu će, zasluženo i s pravom, dobiti nov prostor.
Naime, Muzej Nikole Tesle je jedinstven u svetu jer baštini najveću kolekciju originalnih predmeta i njegovu ličnu zaostavštinu, plus je i najposećeniji u Srbiji, a od osnivanja 1955. godine nalazi se u vili u Krunskoj ulici koja ima samo 200 kvadratnih metara – premalo za sve ono što bi ovaj muzej mogao da pokaže.
I sve bi bilo u redu i kako treba, da je taj novi prostor biran za potrebe muzeja, a ne obrnuto. Deluje nelogično i nerazumno, ali ne i za one od kojih Muzej zavisi.
Sve se čini da je Muzeju Nikola Tesla dodeljena zgrada starog „Jugošpeda“ zato što se Beogradu na vodi, na čijoj teritoriji se nalazi „Jugošped“, prohtelo da ima muzej. I to naravno najposećeniji, što Muzej Niukole Tesle sa 170.000 posetilaca godišnje nesumnjivo jeste.
Gde je sve muzej trebalo da se preseli
Prvobitna zamisao je bila da se preseli u nekadašnju zgradu Glavne železničke stanice.
Zatim je pre četiri godine Vlada Srbije Teslinom muzeju dodelila prava korišćenja zgrade Termoelektrane „Snaga i svetlost“ koja se nalazi tamo gde će jednog dana biti izgrađena Marina Dorćol.
Zgrada Termoelektrane je zaštićena zakonom od 2013. godine i predstavlja industrijsko i arhitektonsko nasleđe, pa je nameravano da se njenom rekonstrukcijom istaknu vrednosti objekta, a da se savremena muzejska postavka simbolično prožime sa likom i delom Nikole Tesle. Govorilo se da bi Termoelektrana bila prirodno mesto za ostavštinu nekog ko je izmislio naizmeničnu struju.
Planirano je da se 2022. godine pronađe najbolje idejno rešenje za budući muzej, pa je Ministarstvo kulture preko Razvojne banke Saveta Evrope obezbedilo sredstva bespovratne pomoći radi pripreme i izrade neophodne tehničke dokumentacije rekonstrukcije zgrade.
Sve to je potvrđeno još jednim dokumentom, Strategijom razvoja Beograda do 2030. godine.
Priprema terena
A onda se ispostavilo da Beograd na vodi ima problem s turistima. Ne pecaju se na njegove spavaonice, kulu, tržni centar i kafiće zato što sve to, još i mnogo bolje, imaju i kod kuće, pa zato treba pronaći bolji, neki originalniji mamac, nešto što niko nema. Tako se došlo do Muzeja Nikole Tesle, jedinstvenog u svetu.
Zgrada Termoelektrane je daleko izvan granica Beograda na vodi, i zato je hitno trebalo naći neki drugi, bliži prostor, bez obzira na prethodno donete odluke Vlade, Strategiju, i dobijeni novac od Evrope za rekonstrukciju Termoelektrane.
Da će doći do promene lokacije, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovog januara predstavljajući „Skok u budućnost“. Rekao je, kao, da još ništa nije odlučeno, da se razmišlja o mestu gde bi trebalo preseliti Muzej Nikole Tesle pa je naveo Marinu Dorćol i – Beograd na vodi.
U tom momentu zgrada „Jugošpeda“ u Bulevaru vojvode Mišića takođe nije bila u granicama Beograda na vodi, ali je to rešeno vrlo jednostavno: ovog aprila Vlada Srbije je Beogradu na vodi dodelila novu teritoriju, onu na kojoj se između ostalog nalazi i „Jugošped“.
Na kraju je pre dvadesetak dana ministar kulture Nikola Selaković potpisao ugovor sa direktorkom preduzeća „Beograd na vodi“ Zoranom Burlić. o rekonstrukciji i prenameni „Jugošpeda“ u Muzej Nikole Tesle, naglasivši da će sve biti gotovo za Ekspo 2027.
Kao da o Termoelektrani „Snaga i svetlost“ nikad nije bilo ni jedne jedine reči.
Odluka je promenjena i doneta bez konsultacije sa strukom.
Dve muve jednim udarcem
Iako je zgrada „Jugošpeda“ u boljem stanju od zgrade Termoelektrane, što navodi da bi njena rekonstrukcija trebalo manje da košta i kraće da traje, i iako je na pristupačnijem mestu, stručnjaci smatraju da je Termoelektrana bolje mesto za Muzej Nikole Tesle. Navode dva glavna razloga.
Prvo, zguran među stometarskim kulama Beograda na vodi Muzej Nikole Tesle biće neuočljiv, a drugo, izgubljena je prilika da se, osim preseljenja zaostavštine Nikole Tesle u prostor koji mu prirodno priliči, rekonstruiše kulturno dobro, Termoelektrana, i prostor oko nje.
Očekuju čak da je Termoelektrana zauvek izgubljena, da gradskoj vlasti vrlo odgovara da se uruši pa da joj ukinu status kulturnog spomenika i tako dobiju prostor za sledeći Beograd na vodi, kako Marinu Dorćol uveliko reklamiranju njeni investitori. Pridružiće se Šećerani i Generalštabu, i ostalim kulturnim dobrima, ništavnim za ovu vlast.
Muzej Nikola Tesla je vlasništvo Republike Srbije koja je 2020. godine preuzela osnivačka prava od Grada Beograda, pa mu ne preostaje mu ništa drugo nego da ćuti i sluša. Kao da muzej neko nešto i pita. Deluje da je zloupotrebljen.
Da li će ovo ludilo jednom prestati? Svakako da hoće, ali bi ipak bi moralo da se pogura da ode. Jer, samo neće. Beograd i Srbija nisu mali, ima tu još mnogo toga da se uništi.
