Proces reformi, za neke suviše brz, za neke opet suviše spor, zahvatio je konačno i jugoslovenski internet prostor. Istini za volju, za vakta prethodne vlasti internet nije imao naročitih poteškoća kada se izuzmu objektivne okolnosti poput rata, sankcija i hronične besparice, naravno. Ono što je bilo do vlasti, poput Zakona o telekomunikacijama, jedne od najvećih prepreka za ubrzani razvoj mreže, nije ispravljeno ni deset meseci nakon demokratskih promena u zemlji, tako da je nemogućnost slobodnog instaliranja satelitskih linkova i monopol Telekoma na fiksnu telefonsku mrežu i dalje tema broj jedan unutar internet zajednice.
Ipak, neke promene se evidentno dešavaju, a ovoga puta podrška vlasti je otvorena (mada i dalje nedovoljna, uglavnom deklarativna i krajnje nedefinisana). Budući da je internet neistražena oblast u svakom smislu i u najrazvijenijim zemljama u svetu, nema mesta nekoj naročitoj kritici za stanje u našem delu globalne mreže, pogotovu ako znamo da nema nekih velikih projekata koji su blokirani zbog opstrukcije vlasti ili tromosti u rešavanju problema. To ne znači da se takvi problemi neće javiti u najskorijoj budućnosti (da budemo malo optimisti) kada se privreda i društvo trgnu iz letargije. U tom slučaju imali bismo čega da se pribojavamo jer naša internet infrastruktura, a naročito sadržaji, nimalo ne obećava.
Zbog toga je inicijativa Saveznog zavoda za informatiku (vidi http://nic.szi.sv.gov.yu ) o stvaranju ekspertske grupe za razvoj domaćeg interneta vrlo ohrabrujuća iz više razloga. Najpre, u grupi se nalaze ljudi koji zaista predstavljaju internet zajednicu, niko nije delegiran po političkoj liniji, a predstavnici vlasti (uslovno govoreći) imaju ravnopravan, a ne povlašćen položaj. Brzina rada grupe je fascinantna što svedoči o neposrednoj zainteresovanosti članova, tako da je od maja, kada je osnovana, pa do 20. jula, kada je u beogradskom Domu omladine svim zainteresovanim predstavljen njen rad, napravljena ozbiljna osnova sa konkretnim predlozima koji imaju šanse da ubrzo postanu realnost.
Najbitnija promena koja bi mogla da nas zadesi je redefinisanje Pravilnika za registrovanje adresa pod takozvanim jugoslovenskim „top level domenom“ odnosno YU TLD-om kako to stručnjaci vole da kažu. Pod YU TLD spadaju svi domeni koji se završavaju sa „.yu“ (npr. www.politika.co.yu ili www.dssrbije.org.yu ili www.gov.yu). Prema dosadašnjem pravilniku, koji je nastao pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i tehnologiju u okviru nacionalnog NIC-a (Network Information Center, koji je zadužen za dodelu domena), jugoslovensku internet adresu mogla su registrovati samo pravna lica i to svaka firma samo jednu adresu, dok je registracija bila besplatna. Novi NIC, koji je u fazi nastajanja, najavljuje nova pravila. Registracija će se od sada plaćati, a adrese će moći da registruju svi koji to žele (što je uobičajeno svuda u svetu). Najveća novost je mogućnost registrovanja direktno pod .yu domenom što je do sada bilo nemoguće (npr. www.vreme.yu umesto www.vreme.co.yu), što ima određene marketinške prednosti pa će se i dodatno naplaćivati.
Prvi koraci ekspertske grupe, reklo bi se, deluju odlučno, no ostaje da se vidi hoće li biti tako i kada naiđu na prepreke.
