Sveštenik: Blagoslovi kamen ovaj, Oče naš koji si na nebesima ali i na zemlji, blagoslovi dan u koji brat Velimir udari presveti temelj fabrici pravoslavnogo duvana…
Hor: Dostojno i pravedno jest!
Pojac: Da istočnik dima buduščego radi u tri smene, na mnogaja ljeta…
Hor: Mnogaja ljeta, mnogaja ljeta!
Sveštenik: Jako iščezaet dim ot lica ognja…
Hor: Tako da pogibnut vrazi velimirski i fariseji koji tuđinski duvan po zemlji serbskoj raznose i veliki danak sinovima Božjim nameću!
Sveštenik: Gospodi pomiluj, blagoslovi temeljac koji će sluge tvoje, trudbenici čačanske opštine, u černozem položiti…
Hor, Pojac, Sveštenik: Blagoslovi oče Velju, usliši mu staru želju, svjat, svjat, svjat!!!
*
Čuju se prangije, prolamaju se pucnjevi iz višnjevog topa korišćenog u Drugom srpskom ustanku, ali i iz savremenijih artiljerijskih oruđa, iz oblaka barutskog dima pojavljuje se bager, vozač povlači ručnu, smanjuje ler-gas, celiva ruke sveštenicima, uzima kamen i iznosi ga na svečanu binu.
*
Velimir: Braćo i sestre, dragi predstavnici Šumadijske eparhije, braćo Šumadinci, braćo, odnosno, sestre Šumadinke i Šumadinčići moji lepi, obraćam se i vama, jer znam da mnogi počinju da puše već u drugom razredu, odsada ćete pušiti domaći duvan koji će u ovoj fabrici praviti vaši očevi, vaše majke i maćehe, mnogi od vaših nastavnika pljunuće na platu koju im daje Vlada Srbije i zaposliće se u fabrici duvana, već za tričavih deset godina zabeležićemo prve Šumadince koji će imati rak pluća na bazi domaćih cigareta, biće nam, razume se, žao kad do toga bude došlo, ali da su i dalje pušili tuđinski duvan, pomrlo bi ih više, živeli bi još kraće i bednije…
Masa: Veljo, majstore!
Velimir: Hvala vam, braćo, hvala i vama što ste u ovolikom broju došli, dajte da zajedno pozdravimo predstavnike Crkve koji su stručno osveštali ovaj kamen, iz groba će izniknuti cvijeće, iz ovog kamena ima da iznikne fabrika, od Šumadije ćemo da napravimo nikotinsku dolinu, nama ne treba silikonska, Šumadinkama ne trebaju silikoni, ha, ha, ha, sveštenici i hor došli su, kažem, da osveštaju ovaj kamen, šta nam to govori? Govori nam da pravoslavna vera ne brani da se inhalira duvanski dim ako su cigarete napravljene u našem zavičaju!
Masa: Živela Crkva! Crkvo majstore!
Velimir: Braćo Šumadinci, ovo je prilika i da se osvrnem na ono što sam dosad postigao. Sve što sam uradio – uradio sam dobro. Nema razloga da zabrljam baš s fabrikom koju sanjam od detinjstva. Fabrika će malo zagaditi i izmeniti okolinu, neke biljne i životinjske vrste će nestati, ali žilava je šumadijska flora i fauna, ubeđen sam, ubeđen sam da će mnoge životinje mutirati, a i vi ćete postati mutanti, ali mutant ne znači nešto nazadno ili nešto nakazno, naprotiv, da nije mutanata, ne bi bilo evolucije, ne bi bilo progresa, samim tim ni Petog oktobra! Već vas vidim kako radite u fabrici, neko od vaših ukućana ozbiljno će narušiti, pa i izgubiti zdravlje u ovom kapitalističkom preduzeću, to što je ovaj kamen osveštan neće im ništa pomoći, ja neću da vas ovde farbam i muntam, govorim vam u Čerčilovom stilu, mnogi od vas dobiće astmu i enfizem pluća uprkos najmodernijim filterima koji će biti ne samo na cigaretama nego i na mašinama i na fabričkim dimnjacima, ali ako smo mogli da se iznuravamo u titovskim fabrikama, moći ćemo i ovoj fabrici koja je naše čedo i koja će, zašto se toga stideti, odbacivati neviđeni profit!
Ni u ovom svečanom trenutku ne zaboravljam one kojima će naša fabrika biti trn u oku! Takvima, a oni dobro znaju ko su, s ovog mesta poručujem – budu li nam podmetali nogu, imaće posla lično sa mnom, preteraću im bager preko kurjeg oka, s takvima ću ovako (dve devojčice u šumadijskoj nošnji na pladnju donose kutiju marlbora, Velja stavlja cigarete na kamen, karate udarcem drobi kutiju, ljubi obe omladinke u njihove čobanske pletenice, one prave nevešt kniks i silaze s bine, Velja baca kamen horovođi u grudi onako kako starešina u vojsci baca pušku mladom vojniku, ovaj odnosi kamen na dodatno osveštavanje). Lično ću se, i ja to ne tajim, obračunati sa svima koji o meni budu zucnuli nešto neprimereno, a sve je neprimereno što oni govore…
Masa: Dole vlada, dole vlada!
Velimir: Braćo Šumadinci, ne zaslužuju da se bavimo njima, strpite se, izdržite nekako dok ne postanem predsednik Srbije, kad ja budem predsednik, Beogradom sigurno neće vladati neko ko je udat za muslimana! Nijedan ministar, a bogme ni poslanik, neće imati hrvatsko poreklo, Čačkom će vladati odlikaši iz čestitih čačanskih porodica, ovo je Šumadija, ovo je zemlja u kojoj sam se borio protiv NATO pakta, dok su pojedinci u maskirnoj uniformi držali konferenciju za štampu, a gde, u Beogradu, umesto da su bili na Kosovu, jer bi Kosovo trebalo da im bude ono što je meni Šumadija…
Masa: Ne damo Kosovo, ne damo Kosovo…
Velimir: Ti isti su, ne moram ni da ih imenujem, dovoljno je da kažem – ministar Svilanović iz Građanskog saveza, pa ćete znati na koga mislim – mene potkazali da se tobože ulagujem Srbima u dijaspori tako što širim netrpeljivost prema nesrbima, a vi me znate, znate koliko je širok vaš Velja, znate koliko ste mi dragi svi koji ste došli na osveštavanje temeljca, bili vi pušači ili nepušači, bili vi sveštena lica ili gradska manguparija, svi ste moji, grlim vas sve (pali cigaretu), voleo bih da vam dim dunem u lice svima odjednom, ali ću ovaj počasni kolut uputiti sveštenicima koje ćemo opet pozvati kad budemo dizali krov, a onda još jednom kad odavde izađe izađe prva šumadijska cigareta.
