Azar Ahmed je mladi, devetnaestogodišnji britanski Musliman, koji je na Fejsbuku napisao glup komentar. Na vest o pogibiji šest britanskih vojnika u Avganistanu poručio je da „svi vojnici i treba da crknu i odu u pakao“. Pokajao se brzo jer su ga odmah prozvali drugi korisnici, lično pogođeni ovom i drugim tragedijama u kojima su izgubili nekog bliskog. Azar se pravdao da se u britanskim medijima, pa i na društvenim mrežama, mnogo manje pažnje obraća na stradanja avganistanskih civila, najčešće sasvim nedužnih. I dodao je da mu je žao što je napisao to što je napisao, ali da se ne slaže da je komentar bio uvredljiv i svadljiv već, eventualno, neprikladan.
Sve to je rekao na sudu na koji je izveden baš zbog tog svog komentara, inače postavljenog pre šest meseci. Sud ga je proglasio krivim, ali presuda još nije izrečena.
Mogli bismo reći da je u nekim zemljama odnos prema društvenim mrežama i ponašanju na internetu zadivljujuće uređen samo da nema aktuelnog primera, filma Nevinost muslimana, čiji se diskutabilni trinaestominutni trejler i dalje nalazi na Jutjubu. Autor filma predstavlja se kao Sam Bejsil, što je navodno pseudonim izvesnog Egipćanina, pravoslavnog Kopta, koji se zove Nakula Basili Nakula.
Nakula iliti Sem okupio je filmsku ekipu kako bi skromnim sredstvima i sa još skromnijim talentom napravili priču o pustinjskim ratnicima u vreme pre Hrista. Nakon neuspele premijere filma u nekoj opskurnoj sali u Holivudu, režiser je, tvrde ostali, jednostavno presnimio dijaloge u filmu zamenjujući ih uvredljivim rečima na račun islama. Zatim je tako prerađeni materijal postavio na Jutjub i nije trebalo mnogo vremena da ga otkriju verski fanatici, zainteresuju za njega neku egipatsku TV stanicu, puste i razgneve praktično sve muslimane koji žive na Bliskom istoku, a i šire.
Nakula je nakon toga privođen na saslušanje, Jutjub je uskratio pristup filmu u nekim zemljama u kojima je islam vodeća religija (Malezija, na primer), ostavljajući ga na uvid u ostatku sveta uz upozorenje da je sadržaj uvredljiv. Uprkos tome što muslimani širom sveta traže oštrije protivmere.
Gotovo istovremeno, sud u Njujorku primorao je Tviter da mu preda poruke koje je tokom demonstracija prošle godine slao jedan član pokreta Okupirajmo Volstrit. Tviter se branio da poruke pripadaju korisniku, sud je odvratio da kada se nađu na internetu pripadaju vlasniku adrese na kojoj su objavljeni, i na kraju pobedio. Uz podsećanje da slični zahtevi režima rušenih tokom arapskog proleća nisu ozbiljno razmatrani.
Svi ovi primeri govore nam o slobodi interneta za koji smatramo da je medij sa potpunom slobodom. Ali, treba voditi računa o tome da su njegovi najpopularniji servisi ipak pretežno registrovani u Americi i da potpadaju pod tamošnje zakonodavstvo.
Što je dozvoljeno Jupiteru nije volu, mada su nas nekada ubeđivali da na internetu niko ne zna da li ste Jupiter ili vo. Volovi su u to poverovali, Jupiterima je svejedno.
