Šta li misli svekoliko korovsko bilje (na koje gledam ja kao EU na azilante) u mojoj avliji kad nakon desetak bolnih trzaja uspem da upalim motor na ručnoj kosačici marke STIHL: evo Smrti! Više ne uzmahuje živopisnom kosom nego tandrče levo-desno i ubija nas najlonskim koncem koji u vidu dva narandžasta brka izlazi iz okrugle plastične kutije; tri meseca trpimo sušu, istežemo na silu boga već istanjene i krte žilice iz korena naniže (Razapinju me/ A ja moram biti i krst i čavli), da osetimo daleki miris spasonosne vlage i svežine, a sad odjedared – pogibelj! Ostaje nam korenje u zemlji, i patrljci na suncu, ali bez naše aparature za fotosintezu crno nam se piše. Gore nego mi prolaze samo naše sestre i naša braća iznikli između cigala, tamo gde je Gospodar nanovo patosao dvorište: njih uobraženi homo sapiens pedantno čupa iz korena, čuči, kleči, puzi po uzanoj hladovini koju mu pravi kotarka i tamani sve što po njegovoj samovoljnoj nomenklaturi spada u korov. Priroda je sve što ga okružuje, dakle i svi mi, toga bi se spomenuo da je istinski ljubitelj prirode i da je njezin dični deo, ali ne, on postupa shodno svojoj estetici! nije više ni paor koji okopava kukuruz da bi vrsti od koje ima koristi obezbedio preimućstvo u inače prirodnoj borbi za opstanak. Nema on ni od čega nikakve koristi, ali kad okopavajući bašticu ošteti vinovu lozu naglas joj se izvinjava, a neće imati ni zrno grožđa, sve će mu, ima Boga, pojesti zolje! Dobro, dve breze prave lep hlad, ali nikad on ne sedi ispod njih, a zaliva ih; japanski javor ne pravi čak ni hlad, a opet je povlašćen, kao i ruzmarin!
U pravu su: avlija je moj lični Lebensborn, tu odgajam, ili makar potpomažem, ili makar ne tamanim, biljne rase koje smatram višim, i sa sitničavom predanošću naciste tamanim bića koja se ne uklapaju u moju predstavu o uređenom dvorištu. Dobro je što nisam stalno tamo, i što moj rasizam nosi beleg svega drugog što preduzimam: povremen je, plitak, veličanstveno nesavršen.
&
Kraj sve posvećenosti zemlji (obradivoj, u ličn. svojini) zainteresujem se shodno potreb. moje novinarske službe i za zemlju Srbiju, preletim u premilim tabloidima naslove o slavnim ličnostima (Stanija, Zmaj od Šipova, Kristijan, Kim Kardašijan i sl.), ali malo-malo pa se blagonajavljuje snimak da li ljubavnog da li čisto seksualnog čina pripadnika olimpijskog plemena sa izvesnom, a meni neizvesnom mladunicom koja se vođenjem ljubavi bavi profesionalno. Sa žudnjom se iščekuje skandal nad skandalima, kruna kojega biće propast toga neopreznog sladostrasnika, ali zašto bi čovek – tajno snimljen pa javno izložen – imao još da padne kao političar?!
Sve što punoletni građani dragovoljno čine jedni (s) drugima, meni ne smeta i najsrdačnije me ne zanima. Da, ali platio joj je od tvog novca, ako si iole savestan poreski obveznik! Pa neka je platio! Sve drugo mu je ionako plaćeno, limuzina, vozač, avionske karte (ili koristi vladin avion?!), jastozi, suši, viski, mobilni, na šta treba da troši ono što mu po zakonu svakog meseca leže na račun?! Mi dve decenije trpimo, pokorno i bogobojažljivo, hiljade istih parazita, a sad nam jurne krv u glavu ako je jedan parazit u slobodno vreme malko bludničio!
Prenebregavamo koliko je dobar ukus povređen samom idejom da se jedan sve u svemu iskren i autentičan čin krišom snimi, pa još da se predoči javnosti! Zar se to sme?! Političar, ako ima ženu, ili ako ima ljubavnika, samo njima možda duguje kakvu ispriku, ukoliko ovi uopšte budu bacili oko na mrski corpus delicti: građanina to štivo i taj slučaj ne bi trebalo nimalo da zanima! Dobro, ja možda preterujem, pročitao sam mislim sva Kafkina dela, ali ne i Pisma Mileni. Svetinje o nepovredivosti pošte držim se kao pijan plota: u intimu građanina može da zadre samo sud, pa i sud samo ako postoji kak se veli osnovana sumnja da će tim zadiranjem biti dokazano ili predupređeno neko izuzetno teško i podlo delo sa gadnim posledicama!
Snimanje preljubnika zar nije gnusnije od same preljube? Ko god bude objavio makar fotografiju sa tajnog snimka prekršiće zakon i pašće u kal: odvratniji je sto puta od sredovečnog ljubavnika koji mlado telo nesrećnice kupuje možda novcem iz državnog budžeta; svako ko odgleda tajni snimak gori je i niže je pao od tabloida radosnog da blagoizvesti cenj. javnost o teškoj povredi našeg izuzetnog ćudoređa.
Daj da začinimo tekst nečim lepim: Predsednik Nikolić pozvao papu da poseti Srbiju, baš lepo, jedino ne znam da li je Sveti otac poželjan i u nekom hramu SPC, jer ga Sveta matera koliko vidim ne zove, ili će ga domaćin možda odvesti u svoju ličnu bogomolju, u kojem slučaju će papino ukazanje u Srbiji biti podstrek majstorima da malo poletnije porade na ovoj jedinstvenoj zadužbini. „Sveti oče, počastvovan sam mogućnošću, koju mi daje moj položaj suverena, da Vas pozovem u Srbiju, čim Vam Vaše svete obaveze to dopuste. Bio sam nameran da ja Vama dođem na noge, ali znate šta je Proviđenje uradilo sa neskafom, komandnom tablom i celim vladinim avionom. Vaš vazduhoplov je zacelo u boljem stanju, naš ide uskoro u stari aluminijum, pa izvolite doći u zemlju košarke, tenisa i šljivovice!“
