Nema jake Mense bez jake Srbije! Mensa SCG treća je u svetu, po jednima odmah iza Engleske i Amerike, po drugima tik posle Izraela i Slovenije, evo naslova iz prošle nedelje – „Procenjuje se da je Mensa SCG treća u svetu po uticaju“! Kakva slava, kakvo stoleće! Ne znam u čemu se ogleda taj uticaj, ne znam ko ga meri ni kako ga meri, ali biti treći nije mala stvar, čudo te Koštunica i Tadić nisu ove mentalne imperijaliste primili i odlikovali!
Tamo gde nas Izraelci i Slovenci tuku radi se o procentu onih koji su na testovima imali više od 148 bodova, kod nas je 43 odsto testiranih primljeno u Mensu, bezmalo svaki drugi, u Sloveniji i Izraelu primljeno ih je još više, koliko više naši novinari suptilno prećutkuju, neće da bace senku na zasluženi uspeh mal ne rekoh plavih, s druge strane, mora da ima zemalja gde niko živi nije položio test, ama istraživači usled političke korektnosti kriju to kao zmija noge.
Najpametniji su dakle ispali žitelji manjih zemalja koje imaju probleme sa susedima i manjinama, pa da, inteligencija i jest sposobnost rešavanja stalno novih problema, tako da trvenja (verska, nacionalna, kulturološka…), koliko god dosadna bila, blagotvorno utiču na porast inteligencije, pa ako Mensin test položi još veći procenat Slovenaca nego pre aparthejda, onda će i taj naoko nemio događaj – etničko čišćenje mesnih zajednica, dosad razmatrano samo sa stanovišta ugrožavanja ljudskih prava – biti viđen u malo drugačijem svetlu. (Tko si, dakle, ti? Dio sam vječne sile što vječno želi zlo i vječno stvara dobro!) Mensa neka testira i Rome, pa ako i oni zablistaju, videće se da sukob oko kuća, placeva i navika koristi zapravo obema stranama vodeći i starosedeoce i došljake ka jednom višem pravu, a to je pravo na poštenu inteligenciju: Romima bi sigurno puno značilo da ako i izgube kuće i isele se iz Slovenije uđu u Mensu gde bi zauzeli četvrto mesto, odmah posle Srba.
Kad su mom kolegi iz njegove dijane pokrali silan ribolovački pribor dok je on nevino svirao u „Dva jelena“, njegov drug koji će posle dosta godina postati naš ambasador u Austriji rekao mu je: „Pope, mogu oni da ti obiju auto, da ti pokradu te štapove iz Minhena, i te šekspirove mašinice, ali tvoje znanje, terene koje si upoznao – ne može niko da ti uzme!“
Tako bi proteranim Romima Mensa bila druga kuća, sa njezinim bi se članskim kartama obreli u Društvu naroda na čijem je čelu predsednik Mense Srbije Ljubomir Kustudić koji veli: „Mi smo sad treća Mensa po uticaju, iza Engleske i Amerike, koje su brojnije i starije, mi vodimo ovaj deo Evrope – Sloveniju, Makedoniju, Ukrajinu, sad radimo na Mensi Rusije!“ Mensa, dakle, nekud ide, naši u toj seobi dođu kao Arsenije Čarnojević, ali im nisu dovoljni Srbi nego vode Ruse, Ukrajince, vode Slovence kojima ništ ne vredi što su zvanično, kao i Izraelci, još pametniji od nas! Na Mensi Rusije koja mora biti još kakvo plemenitaško leglo naši baš sad rade, kao što neki drugi rade na uranijumu!
&
Čovek bi pomislio kako među visokointeligentnim bićima prestaje trivijalno nadmetanje i rangiranje te da blistavi umovi baš o inteligenciji ne divane, kao što se među zdravim ljudima ne zapodeva razgovor ko je najzdraviji, ko je zdravstveno najuticajniji i ko će voditi druge ljude, takođe konjskoga zdravlja i kao od brega odvaljene, ali pametnjakovićima je potrebno da tu svoju sposobnost službeno overe, i to im je malo nego se otvoreno, besramno udružuju stvarajući tako nelojalnu konkurenciju sugrađanima i uopšte bližnjima koji em nisu kadri da polože test em su u svojoj glupavosti neorganizovani i prepušteni svak svom IQ na razini 90 do 110 bodova!
&
Svaka ptica svome jatu leti, ali lakše je razumeti na primer književnike kad osnuju udruženje nego ove sa mensijanskim kompleksom: piscu treba neko da objavi njegovo delo, pa mu treba neko da to na jedvite štampano štivo pohvali, pa da mu neko organizuje književne večeri, pa da ga neko predloži za nagradu; budući krajnje nesigurni u sebe i ono što rade, književnici mogu da osnivaju udruženja sa istoimenim klubovima u kojima se pije, sklapaju kumstva iz koristoljublja i sl., ali zašto se oni koji su zablistali na Mensinom testu povrh toga još i udružuju? Malo im je što svako ponaosob ima priliku da uspe u kojoj mu drago struci nego bi još da se braćom po IQ uortače, a zašto?! Zajedno smo jači, šta li?! Pa jeste zajedno jači, ali tako udruženi vi stvarate monopol, a to je protivzakonito! To je kao kad revolveraši na divljem zapadu odluče da se ne istrebljuju u međusobnim dvobojima duž prašnjave Main Street nego se fino nagode da ujedinjeni pljačkaju kako vozove tako i vodeće banke onog vremena, o savremenim udrugama poniklim u Surčinu i Zemunu da i ne govorimo!
Ed Vinsent, direktor Međunarodne Mense kaže da su ljudi iz Mense normalni ljudi, venčavaju se, razvode, gaje decu, idu na posao, ali kroz različite programe razvijaju svoje talente i velikodušni su da svoja znanja podele sa širom zajednicom… Lepo zvuči, ali baš zato što u njima ima toliko ljudskog, baš zato se treba suprotstaviti njihovoj težnji da cehovski premreže svet: šta ako se uzohole i uspale kao kompjuter u „Odiseji“?! Sami kažu da im je svejedno koje su nacije, pola, veroispovesti, samo nek smo svi pametni i nek smo vazda budni da nam se ne infiltrira neko osrednji, ali zar baš to ne miriše na jednoumlje i na višu rasu? Koja rasa neće nas neučlanjene i nedorasle baš da utamani u gasnim komorama, neće ni da nas proizvede u galiote i berače pamuka, ali bi, ruku na srce, mogla tu moždanu prevlast jednog lepog dana da okrene na svoju vodenicu, a to, kako bi rekao moj drug Denjo, ne bi bilo učtivo.
