Kakva je veza između diska punog piratskog softvera koji ste upravo kupili na uličnoj tezgi (ili u radnji) i američkih kontrolora koji po Srbiji proveravaju fabrike s naoružanjem? Nadajmo se, nikakva. Mada bi, prema pisanju „Njujork tajmsa“, mogla lako da se uspostavi.
Američi proizvođači softvera upozorili su javnost ovih dana da ilegalne kopije Majkrosoftovih programa za masovnu upotrebu ili muzičkih fajlova u MP3 formatu nisu ni izdaleka najozbiljniji problem kada je o pirateriji reč. Po njima, mnogo veća opasnost je u preprodaji specijalizovanog softvera, poput onog koji proizvodi firma Intelligent Light (www.ilight.com), pomoću kojeg se mogu dizajnirati rakete, gorivo za njih, nuklearni reaktori ili nuklearno oružje. Predstavnici ovih kompanija kažu da su na internetu našli svoj softver u ponudi pirata, mahom iz Kine, i po ceni od, recimo, 200 dolara, dok se on legalno (probranima) prodaje za 12.000. Dovoljno je, kažu oni, pronaći način da se novac uplati piratima i softver se uz pomoć interneta može naći u pogrešnim rukama, na primer iračkim.
Nije nam do novca nego do nacionalne bezbednosti, dodaju oštećeni, tvrdeći da na pomen Kine svi koji bi trebalo da štite intelektualnu svojinu samo sležu ramenima. S druge strane, neki od onih koji bi trebalo da štite američke interese kažu da opasnost nije prevelika budući da su za proizvodnju nuklearnog oružja ključni podaci o testovima koji se strogo čuvaju. Sam po sebi, softver ne može da napravi veliku štetu, tvrde.
Međutim, to može biti sasvim dobar izgovor za ozbiljniju akciju protiv pirata koji američke interese ugrožavaju uskraćujući profit njihovim kompanijama. Sumnja da trgovci ilegalnim softverom u zemljama poput Srbije valjaju i kopije programa koji se ne bi smeli naći van SAD mogla bi da inicira akciju čiji bi rezultat (i pravi cilj) bio uvođenje reda na tržište komercijalnog softvera. Ljudi ne pokazuju preveliku solidarnost i razumevanje kada je reč o interesima Bila Gejtsa ili Britni Spirs, kažu u „Njujork tajmsu“, ali nacionalna bezbednost je sasvim druga stvar.
Izvan ove jednačine ostaje Kina, zemlja u kojoj je više od 90 odsto softvera ilegalno i koja se smatra jednim od žarišta piratskih aktivnosti. Proizvođači softvera naprosto ne znaju da li da se raduju ili da tuguju nakon nedavne odluke Komunističke partije Kine da, uprkos rizicima, dozvoli masovno širenje interneta u ovoj zemlji. Kina trenutno ima oko 60 miliona korisnika na mreži, a plan je da se taj broj svake godine udvostruči, baš kao što se dešavalo u svim delovima sveta u fazi ekspanzije interneta. Zbog takvog potencijalnog tržišta (vlasti u Kini najavljuju uvođenje nekog reda i po pitanju intelektualne svojine) mnogi na Zapadu ne samo da su spremni da zažmure na brojne prekršaje već se i otvoreno udvaraju. Tako je sajt NBA lige (www.nba.com) napravio verziju na kineskom, ocenjujući da su dva kineska igrača koji igraju u ligi (Vang Ži Ži i Jao Ming) „pasvord“ za ulazak na najveće tržište sutrašnjice. Proizvođačima onog softvera dodatno su stali na žulj budući da Ming igra za Rakete iz Hjustona.
