Čuje se oprezno kuckanje penkalom o rešetke.
BASLO (pridiže se u postelji): Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira, ti si Lafi, otkud ovako kasno?…
LAFI: Nije kasno, predsedniče, samo što nije svanulo. Gostovao sam noćas u nekoliko emisija, okrugli sto na „Palmi“ otegao se do pola četiri, daj rekoh da svratim, ako vas zateknem budnog da pišemo novu molbu, da vas zbog nesanice prebace na kućnu negu…
BASLO: Ta ti je dobra, Lafi, ali… Ako su Đorića smenili, onda više nijedan rukovodilac nije siguran. Radio je odlično, terao po svome, zakačio se sa svim igračima iz Evropske zajednice i Japana…
LAFI: Kažite mi, jeste bar dremnuli?…
BASLO: Bolje da nisam! Sanjam, ja na Andrićevom vencu, dolazi mi Holbruk, slušam na jedno uvo to što melje, već znam sve šta će reći, kad on počinje da upliće neke srpske reči u govor, pogledam bolje, ono Đorić, ali već smenjen, pitam ga zašto je funkciju predao bez otpora, bez ispaljenog metka, nisam ja, kaže, Đorić, ja sam iz DB-a, na VMA su mi napravili lice kao Đorićevo, nema veze, navići ću se, počne odjednom da šapuće, naginje se ka meni, stvarno mu još nisu povadili konce, zna se, kaže, sve o hladnjači u Dunavu, kakvoj hladnjači, onoj sa pedeset leševa, probudim se u goloj vodi, šta sve čoveku dođe dok sanja, daleko bilo…
LAFI: Ako hoćete da vam nabavim tumač snova, recite, ja kao advokat nisam za to merodavan, mada, to što ste sanjali ima možda neke…
Čuju se klompe, potom škripa vrata, ulazi Ćigi: stetoskop oko vrata, pod miškom dva aparata za merenje pritiska, iz džepova belog mantila vire termometri, dva šprica i četiri epruvete.
ĆIGI: Evo vizite, dobro jutro, danas imamo sistematski, visinu znamo, ali vidite šta sam doneo ispod mantila, evo je, vaga koja govori, kupio sam je u Knez-Mihailovoj, snimićemo koliko kilograma imate i snimak dati novinarima, niste još ništa jeli, predsedniče, odlično, nazdravlje, treba da vam vadim krv, dozvolite da vam zasučem rukav (ljubi ga u ruku, obavija mu nadlakticu gumom), videćemo kakav nam je danas holesterolčić, ako analizu završim do deset stići ću da dam izjavu za štampu, evo samo još jednu epruvetu i gotovo…
BASLO: Ćigi, druže, možeš malo da olabaviš sa tim vađenjem krvi, svaki dan tri četiri deci, i da si samo ti, nego se i Neba navrzo, dvaput dnevno mi vadi krv i nosi kod njega na Građevinski da je analiziraju, vrti mi se u glavi, bled sam kao krpa…
ĆIGI: Niste bledi, da vas pogledam bolje, rumeni ste kao i uvek, dajte da vas poljubim…
BASLO: Dobro, dobro, de (briše slobodnom rukom obraze i usta), pričajte mi šta ima novo, kakve su šanse da odem na kućnu negu?
LAFI: Podneo sam molbu, verujem da će to proći, pa zgrada je tako obezbeđena da je policija jedva ušla kad je… ušla, kako bi se u nju probili svedoci na koje biste navodno i tobože uticali…
ĆIGI: Evo, ove dve bočice smo napunili, još jednu, da proverimo leukocite i trigliceride, doneo sam ruski aparat za merenje pritiska, dobijam deset posto veći pritisak nego kad merim onim nemačkim, doneo sam za svaki slučaj oba, pa koji da bolje rezultate, sutra ćemo uraditi EKG…
BASLO: Ćuti, neko dolazi, poznajem korak, to je Rami…
NEBA: Ja sam, predsedniče, hoću da vas testiram na koksaki, treba da odnesem uzorke na Torlak i kod mene na fakultet, ne verujem nikome, ako ste, daj bože, zaraženi, da vam Mota izradi kućnu negu, godinu-dve, koliko uspe, utom će i virus učiniti svoje, ili će DOS propasti, videćemo…
BASLO: Evo ti druga ruka, ova mi sva utrnula, samo me mrcvarite, ne možete ništa sa tom kaucijom da ispetljate?
NEBA: Teško, teško, vi nemate ništa, supruga ništa, da kojim slučajem i imate, to bi skotovi okrenuli protiv vas… Moju situaciju znate. Neba je jedini ostao u običnoj garsonjeri, i to gde, u Molerovoj! Prvi put žalim što nisam malo više gledao sebe! Deca su se složila da pređu jedni kod babe, drugi u dom, ja bih spavao na fakultetu, razveo bih se ako treba, ali stan je nula! Skućio sam Kurtu i Murtu, a sebe nisam! Gledam kako za Kezu pljušti kaucija sa svih strana, brat zalaže stan od sto pedeset hiljada kvadrata, žena donosi torbu gotovine… A mi? Sedimo ovde i čekamo da krene tromb ili tako nešto…
BASLO: Dobro, de, ako kaucija otpada, da vidimo šta možemo!
NEBA: Kotra vas je pozdravio, voljan je da vas u toku posete ovde operiše, masno tkivo, bilo šta, ja nisam za to, samo prenosim, znate da je bio na platnom spisku u KBC-u kao hirurg, garantuje da bi vam se za 48 sati pojavile komplikacije, posle toga zna se, pravac VMA a odatle na kućnu negu…
BASLO: Ču li ovo doktore Ćigi? Da me Kotra izrovaši! Pričajte mi radije šta ima novo…
NEBA: Ne znam šta vam je kolega Igić rekao, Koštunica ide u Ameriku, postao je državnik godine…
BASLO: Dobro su ga provalili psiholozi iz Pentagona (imitira Koštunicu), neću dozvoliti da me vlast promeni, ha-ha-ha, mahnuli mu odande titulom, to je njima kao kad ja dam nagradu najdražem učitelju, i čovek koji je do juče na njih bacao drvlje i kamenje smatra da Amerika ovog puta radi pravu stvar, i eno ga, grabi preko bare…
ĆIGI: Nemojte da se nervirate, u stvari, nervirajte se, sad ćemo vam izmeriti pritisak, ti, Nebo, meri na levoj ruci, ja ću na desnoj…
NEBA (natiče slušalice): Jesi rekao predsedniku za hladnjaču?
BASLO: Kakvu hladnjaču!? Ja sam samo Moti ispričao san, otkud vi znate?!!
ĆIGI: Tišina, molim, ne čujem donji pritisak…
NEBA: Na mojoj polovini gornji je 162, i još raste…
BASLO: O kakvoj hladnjači bulaznite?!
ĆIGI: Ma ništa, navodno je nađena neka hladnjača, ali to je nešto od pre dve godine, ćuti, Nebo, registrovao sam čudan zvuk, nije valjda šum na srcu…
Na Baslovoj nenameštenoj postelji Lafi hvata zalet u hrkanju, akten tašna kojom je pokrio trbuh ravnomerno se diže i spušta.
NEBA (razneženo): Neka ga, neka se okrepi, intervjui, okrugli stolovi, debate, čuda…(tiše) Idemo nas trojica u šetnju, ne mora Lafi baš sve da zna… Kad se vratimo ja ću vas obrijati, predsedniče, danas je moj red…
Pokriva Lafija mrkim ćebetom, promaja u ćeliju unosi neprimljeni i neotvoreni poziv Haškog tribunala, iz Malog Mokrog Luga čuju se prvi petlovi.
