Foto: Milovan Milenković
Vlada Srbije je u martu ove godine donela Odluku o privremenoj zaštiti kojom se izbeglicama iz Ukrajine omogućava pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti u Srbiji. Sve druge izbeglice istom tom odlukom nisu obuhvaćene. Pritom Srbija beleži rekordan broj tranzita osoba iz trenutno zaboravljenih kriznih područja - Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija koji na putu kroz Srbiju nemaju nikakvu suštinsku podršku
Srbija ovaj Svetski dan izbeglica dočekuje sa 4412 izbeglica u kampovima, a procene organizacije Klikaktiv sa terena su da oko 3000 njih spava u šumama i napuštenim objektima na severnim granicama sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom. Iako se Balkanska ruta smatra “zatvorenom”, organizacije na terenu svakodnevno beleže dolazak novih izbeglica kao i veliki broj pokušaja ulaska u države EU iz Srbije. Dok svet gleda u ratne užase koji se odigravaju u Ukrajini, veliki broj izbeglica u našoj zemlji ostaje nevidljiv za pravni sistem, sistem socijalne zaštite kao i za širu javnost.
Tim Klikaktiva koji pruža besplatnu pravnu i psihosocijalnu pomoć izbeglicama na severnim granicama, svakodnevno od svojih korisnika prikuplja svedočenja koja govore o različitim rizicima sa kojima se izbeglice u Srbiji suočavaju: fizičkim i psihičkim nasiljem od strane policije Hrvatske, Mađarske i Rumunije, izolacijom i diskriminacijom od strane lokalnog stanovništva, lažnim vestima koje produkuju i dele desničarske grupe i mediji.
Na današnji dan izbeglica želimo posebno da skrenemo pažnju na to da 70 odsto izbeglica u Srbiji trenutno dolazi iz Avganistana i Sirije, država koje su i dalje zahvaćene oružanim sukobima, stalnim nestašicama hrane i nasiljem nad ženama i devojčicama. Ipak, ljudi koji beže od ovih katastrofa “u potrazi za sigurnim utočištem”, kako se definiše termin izbeglištva, u srpskoj javnosti najčešće bivaju obeleženi kao “ilegalni migranti”. Ovaj termin ne samo da ne odgovara realnom stanju stvari na terenu, već se njime višestruko deprivilegovani ljudi stavljaju u još teži položaj od onog u kojem se već nalaze.
Gotovo sve izbeglice sa kojima smo razgovarali na granicama posebno ističu surovost mađarske policije koja u nasilnim akcijama na granici Srbije i Mađarske redovno koristi pendreke i pse istrenirane da grizu ljude. Tim akcijama, prema navodima korisnika usluga Klikaktiva, ponekad prisustvuju i pripadnici policije Austrije i Češke.
Privremeni bed&breakfast smeštaj
Vlada Srbije je u martu ove godine donela Odluku o privremenoj zaštiti kojom se izbeglicama iz Ukrajine omogućava pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti u Srbiji. Sve druge izbeglice istom tom odlukom nisu obuhvaćene.
Ovogodišnji Svetski dan izbeglica Evropa dočekuje prebrojavajući ukrajinske izbeglice, a Info park i Srbija beleže rekordan broj tranzita osoba iz trenutno zaboravljenih kriznih područja – Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija. Na putu kroz Srbiju oni nemaju nikakvu suštinsku podršku i pomoć.
Kao i svake godine, Info park se pridružuje hiljadama organizacija i zajednica širom sveta u obeležavanju Svetskog dana izbeglica. Ove godine, fokus rada je sa osnovnih ljudskih prava proširen na ekonomska i socijalna prava koja su ljudima u pokretu uskraćena, pre svega kroz sistem upućivanja u kome niko nije odgovoran.
„Nije poenta da se ljudima omogući smeštaj do koga onda teško mogu da dođu i da onda budu prepušteni sami sebi. Već sedam godina slušamo prepričane britanske fraze kako Srbija ne treba da postane parking za izbeglice, ali umesto toga ona je postala privremeni bed&breakfast smeštaj u koji izbeglice i migranti uđu, zastanu, odmore se, prenoće, samoposluže i – nastave put čim ovladaju logistikom daljeg prelaska granica. Upornim višegodišnjim opstrukcijama obesmišljen je azilni postupak, limitiran pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zaposlenju, svim pravima iz korpusa ekonomskih i socijalnih koja na papiru jamči Republika Srbija“, izjavio je direktor Info parka Gordan Paunović.
Medicinski problemi
Iz tog razloga Info park posebno u pograničnim područijima Srbije sprovodi projekat zaštite izbeglica koje borave van sistema, a putem koga se prati ugrožavanje njihovih ekonomskih i socijalnih prava u celokupnom sistemu upravljanja migracijama. Najviše zabrinjavaju životno ugrožavajući medicinski problemi sa kojima se ta organizacija susrela tokom poslednjih meseci, kao što su žena sa gangrenom, mladić sa potresom mozga, deca sa dodatnim potrebama, hronične bolesti, poremećaji mentalnog zdravlja itd.
U svetu se trenutno ima oko 100 miliona izbeglica i raseljenih ljudi, dok u Srbiji zvanično u prihvatnim centrima boravi oko 4,500 izbeglica, tražilaca azila i migranata, trećina iz Avganistana. Preostalih više hiljada na proputovanju boravi u pograničnim područjima, van sistema zaštite i zbrinjavanja, u neuslovnom i nehigijenskom smeštaju koji je samo ponavljanje jedne te iste priče koju gledamo od 2016. naovamo – od baraka iza železničke stanice u Beogradu do napuštenih salaša u Vojvodini. Broj nasilnih pushbackova je veći nego ikada a lanac tog sistemskog nasilja se kao padajuće domine spušta od Evrope do naših granica, pa i dalje.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nemački kancelar Olaf Šolc iznenada dolazi u Beograd. Radi se o litijumu. Poslanici Bundestaga uglavnom upozoravaju da ne bi smelo da bude popuštanja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Nemački privrednici, međutim, litijumsku srpsku priču vide kao šansu
Deluje da je Muzej Nikole Tesle zloupotrebljen zbog interesa Beograda na vodi, da mu je prostor zgrade starog „Jugošpeda“ namenjen ne zato što mu tako odgovara, nego zato što Beogradu na vodi nedostaju turisti
U petak u Beograd stiže nemački kancelar Olaf Šolc – zbog litijuma. Još početkom juna je Vučić za jedan švajcarski medij rekao da je „obećao“ litijum Nemcima, ali tu izjavu kao da niko nije primetio
U pucnjavi u Loznici sinoć je ubijen jedan policajac, a drugi je teško ranjen. Na licu mesta je pronađen kosovoski pasoš na ime Hajziri Artana. Tabloidi prenose da je imao i nemačku ličnu kartu. Potraga za napadačima je u toku. Uključene su i helikopterske jedinice MUP-a
Fiskalni savet bio je jedina preostala institucija sa kičmom. Na njegovom čelu je trinaest godina bio prof. Pavle Petrović. Vučić mu je sada uručio otkaz. Dosta je bilo kritike
Deluje da je Muzej Nikole Tesle zloupotrebljen zbog interesa Beograda na vodi, da mu je prostor zgrade starog „Jugošpeda“ namenjen ne zato što mu tako odgovara, nego zato što Beogradu na vodi nedostaju turisti
Fiskalni savet bio je jedina preostala institucija sa kičmom. Na njegovom čelu je trinaest godina bio prof. Pavle Petrović. Vučić mu je sada uručio otkaz. Dosta je bilo kritike
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
