Nedelja, 18.45 h
Nedelja, jebote, koji smor. Šta da ti pričam, znaš i sam. Sunce me brutalno probudi oko dva i petnaest, otvorim oči i skoro oslepim, a sto puta sam rek’o kevi da mi spusti roletne kad sunce krene na ovu stranu, ali jok, zabole nju, kaže, spremala ručak pa zaboravila. Mislim, ta žena me izluđuje! Lenja, neodgovorna, u tri lepe. Šta se smeješ?
Čekaj da naručim. Mima, daj jedan nes ovde, s hladnim mlekom! Hoćeš ti još nešto?
A i glava me rasturila, tebra, sinoć pala opaka bleja, doš’o kući u šest i kusur, a i popilo se preko žeđi, he-he. Dreknem kevi da mi donese brufen, roknem dva, stigne i kafa pa cevčim čemerušu da dođem sebi, i usput čekiram Fejs i to. Zakuvava se, jebote! Dok sam se malo pribrao i tušnuo se, već pola četiri pa ajd’ na ručak, keva spremila punjene paprike, prste da poližeš, ćale i ja u transu, pojeo sam jedno šest, ne, sedam, a onda se bacili na baklavu. Samo Tijana nešto mrljavi po tanjiru, šmizla, misli da je debela.
Posle mi doš’o Maki, uvukli se kod mene u sobu da srolamo džokavac i još malo pročekiramo po Fejsu šta ima. Izbori su, jebote, i znaš šta, ja još pre dve nedelje rešio da izađem, da glasam za Belog, da Picoustom vidimo leđa, braate, ne mogu bre više očima da ga vidim. A ovi svi drugi, šatro opozicija, do mojega, sve neke sise, ne znaš koji je gori. Tries godina ih gledamo, dojadili bre, nakrali se, užas! Mislim, ajde sad, ne gledam ih ja ni tries dana, svi su mi isti ko Kinezi, al ćale kaže da su tu oduvek, šta znam. Ono, okej, Šešelj i Čanak imaju tu neku svoju priču, stvarno su likovi ko crtani, to neko ludilo do jaja, rispekt, ali ne bih se cimao da glasam za njih, ko ih jebe, to su neke stare priče, koga boli racku. A Beli je naš čovek, neka skroz kul priča a sve kao kroz zezanje, ono, protiv establišmenta i stranaka i političara i sve to, i čujem da su se svi usrali od njega, ovi političari, što samo znači da je lik do jaja, i zato ima se iscimam da glasam za njega. Da srušimo Picoustog a da sve ove istrulele sisetine pošaljemo u penziju!
Kako bre misliš to za Belog, da je samo loš fazon? Alo, lik je vrh, svi koje znam su za njega, i svi će da izađu, fora je u tome – to mi Kale detaljno objasnio, znaš da on sve redom prati ta politička sranja, Fejs, Tviter, forume, njegovi čak i novine kupe tu i tamo – da kad nas izađe mnogo na glasanje onda će Picousti da padne ispod cenzusa, ili kako se zove ono kad si na manje od lapo glasova, pa se ide u drugi krug. Bez Belog ne bi bilo tog drugog kruga a ovako će garant da bude, pa će Derpe da propišti, videćeš, skenjaćemo ga u revanšu!
I tako ja krenem na biračko mesto, kaže mi ćale da je to tamo preko u vrtiću, jedva nađem ličnu kartu, tebra, i krenemo da ga oderemo. Kad tamo gužva, čoveče, ko bi rekao, a sve stara ekipa iz kraja, neke nisam video valjda od male mature. Uđem ja tamo, neka tetka me isprska onim sranjem od spreja, odglasam za Logbe i evo svratim ovde na brzaka, pa da palim ćiku na još malo domaće bleje na netu, da mi prođe vreme, da pogledam neki šaljivi kućni video, posle i jedan drugi „kućni video“, kapiraš, he he, pa ću nazad u grad oko pola deset, deset, da čekamo rezultate ovde u pabu. A posle ćemo malo da tutnjimo po gradu, da proslavimo, el važi, tebra, ae, se vidijamo.
Mima, aj naplati ovo, ma beži bre, matori, ja plaćam, koji ti je, ne dolaziš u obzir, čibe s tom karticom.
Nedelja, 22.45 h
Mimaaa, daj dva točena! Pa zaječarska, jebote, šta koja koji kurac.
E, kad sam čuo da je Picousti, kao, pobedio, izneverovao sam, brate, pa šta nam rade?! Sigurno je pokrao izbore, i de je ta vajna opozicija, nabijem ih na racku, što nisu na ulici, vidi koje su pičke, sve nešto nja-nja, onaj Janković se i smeje, šta je bre smešno! Nemoguće da je Pederčina dobio tolko, a mi smo svi izašli i glasali za Belog, kako onda Picousti nije pao ispod tog cenzusa, kurca, palca? Ne kapiram, a plan je bio savršen. Koje su lopine, pa to nema nigde! Mislim, okej, super smo mi cepnuli, devet i nešto, ali kako je ovaj onda odma’ ladno proš’o, zar nije bila fora u tome da ne prođe? Kažu ovi mudroseri, izlaznost bila još manja nego pre. Kako, bre? A ja se cimao da izađem, mog’o sam da blejim u gajbi još malo, samo se prskao bezveze.
E, a znaš šta mi sad kaže Kale? Pazi ovo, kaže, sad video na Fejsu da je ona kosmata pizda kao šatro novinarska, šta li je, što je svake druge nedelje, jebote, bio kod one Olje Bećković, ćerke Dobrice Ćosića, e uglavnom, pazi sad šta je krmak debeli reko, da smo mi što smo glasali za Belog umislili da on jaše belog konja a da on zapravo masovno jaše nas – magarce! Kad se setim samo da sam nekad mislio da je taj debeli neki kul tip. Jebiga, možda je nekad i bio, ali prodao se, pizda, svi se oni bre prodaju, sve je to trgovina, tebra, nema tu ništa na lepe oči. I on sad to nama da kaže, govno jedno, jebaću mu sve po spisku na Fejsu, a tek da mi je da ga negde sretnem, pičku bih mu razbio onu debelu bradatu, keve mi. Mislim, znaš da inače nisam takav, ali, uf, baš sam se iznervirao, baš me nekako ljudski pogodilo, kapiraš, nije u redu, a u pičku, nije. Eto, druže, tako ti je to, aj živeli, prođe nedelja, jebote, koji smor.
