Neki političari su kao Dan pobede, svakih pet godina dospevaju u centar moje inače problematične pažnje, šta je bilo, u želji da se odmorim od preopširnosti stvarnog uzmem knjigu, da predahnem od novina i njihovih junaka, kad tamo „Ljubavna istorija D.Š. i D.S.S.“, i već u prvom pasusu, a ima ih dva, shvatim da se radi o nastanku političara, o stupanju u partiju.
Pa evo priče uz odobrenje autora, koji je, gle, još živ.
Kad vidim neki par nikad me ne kopka gde se to dvoje upoznalo. U formi anegdote na kojoj su zajednički poradili supružnici rado prepričavaju kakav ih je uzbudljiv splet okolnosti neočekivano a na mnogaja ljeta povezao. Kao dete čuo sam pet–šest svedočenja iz prve ruke i trajno izgubio interesovanje za taj žanr, pa opet, kad god vidim Dragana Šormaza upitam se – gde su se DSS i on upoznali? Kad su shvatili da su jedno za drugo? Ko je kome prvi prišao? Je li ga zapazio neki stariji rukovodilac, pa je skovan plan da se taj domaćin i rodoljub zavrbuje? Ili je Drakče, mozgajući o budućnosti Srbije, ali i o svojoj vlastitoj, bacio oko na predsednikovu stranku? Ako je ono prvo tačno, kako je, što se kaže, tekao razgovor: „Dragane, školovan si čovek, ne možeš da ostaneš po strani dok ovi lopovi iz DS–a džepare našu bledu mater! Možeš mnogo da daš Partiji, a ona će ti se odužiti…“ Ili je Šormaz Komisiji za prijem novih članova napisao molbu: „Budući upoznat i duboko saglasan sa Programom i Statutom DSS–a molim gorenavedeni naslov…“?
Dalje, kad je Dragana primilo u Partiju, je li u sitne sate probudio ukućane: „Ljudi, učlanih se kod Koštunice!“, ili je radosnu vest nosio u sebi: „Ne mora odmah da se raščuje gde sam, da ne ureknem, drugo, zašto da ne osetim slast konspiracije koju su iskusili stari članovi KPJ!“ (5. maj, 2005.)
Danas vidim u „Blicu“ da ista osoba samo što nije prešla u nove radikale, novine vele da je sve utanačeno, „čeka se samo momenat kad će Koštunici saopštiti da napušta stranku“. Nadam se najpre da napuštena strana ne uzima u ruke „Blic“, „Lisicu i ždrala“ zasigurno ne čita… A jesam pročitao pre možda mesec dana koliko ko dugo nije video vođu DSS-a uživo, tu je g. Šormaz bio među najuskraćenijima, planeta se dvaput okrenula oko Sunca i sedamsto puta oko svoje ose a funkcioner i poslanik nije bio u blagoslovenoj vođinoj blizini, pričalo se da miljenici bivaju pozivani u Belanovicu, Malo Karađorđevo, takoreći, a ono što me je iznenadilo bila je neka nova otresitost člana Partije koji reče da to nije takoreći ni važno, vidi ti člana kako govori o vođi, kao kad bi neki fudbaler Čelsija javno rekao: „Ma Manćini i ne dolazi na treninge, što se mene tiče ne mora ni na utakmici da nas vodi, mi znamo svoj posao, igrali smo fudbal pre njegovog dolaska, igraćemo odlično i kad on ode!“
&
Misterija prvobitnog učlanjenja, obreda inicijacije, nije još rasvetljena, neće verovatno nikad ni biti, a evo već nove zagonetke: kako li su izgledali prvi Draganovi susreti sa vođama Srpske napredne stranke, je li simpatija još iz vremena kad ovi nisu bili nimalo napredni (dapače), je li verolomstvu uopšte kumovao Koštunica povukavši se u osamu svoje dače?
Da li ga je Toma zadirkivao: „Dragane, šta ima novo kod vas, kako ti je šef? Poruči mu kad ga budeš video da mi se javi, nedostupan pa nedostupan, šta ni ti ga ne viđaš, pa dobro, videćeš ga za vikend ili iduće sedmice…“ A Dragan će: „Nisam ga video dve godine, što se mene tiče možda upravlja strankom i iz Londona, kao izbeglička vlada za vreme Drugog svetskog rata….“ Ili je Dragan u restoranu prišao Vučiću : „Blago tebi, Acika, ti svog šefa viđaš nekoliko puta dnevno, a ja!…“?
Možda je bio potreban neko treći, neko ko se isto kao i novi radikali silno uželeli Evrope (Evropa je srce Srbije!), da u stilu iskusnog provodadžije pita i jednu i drugu stranu: „Šta imam ako vam dovedem pojačanje, poslanika, iskusnog operativca, iz partije koja vas ne udostojava ni ljudskog odgovora na vaše zaista poletne planove?!“, a Šormazu u isto vreme: „Gagi, jasno ti je da na izborima, kad god ovi bili, nemate šta da tražite, u interesu Srbije je da sposobniji kadrovi ostanu u državnom vrhu, pusti ti šta ko priča o preletačima, ne možeš ostati večno odan nečemu što je već otišlo u istoriju, i to ne sa nekom slavnom karakteristikom…“.
&
U preliminarnom ugovoru kojeg su se Lisica i Ždral dokopali načinom koji nije za podičiti se stoji:
1. Dragan Šormaz odatle i odatle (u daljem tekstu: Pristupnik) nenagovoren od bilo koga, pri čistoj svesti, trezan, svojevoljno pristupa Srpskoj naprednoj stranci.
2. Srpska napredna stranka (u daljem tekstu: Staratelj) prima se nasledstva iako nema garancija da će Pristupniku ostati poslanički mandat osvojen pod odbačenom ali još važećom zastavom DSS-a.
3. Pristupniku se garantuje da će na izborima, kad god ovi pali, dobiti mesto u Skupštini Srbije, da će biti član Otadžbinske uprave II, te da će redovno i uživo moći da viđa svoje rukovodioce i dobrotvore.
a) Tomislav Nikolić iz Kragujevca, sa stanom (državnim, otkupljenim, prodatim) u Beogradu, obavezuje se da će Pristupnika viđati najmanje jednom u toku dve nedelje, pri čemu susret ne sme biti kraći od deset minuta niti duži od četvrt sata.
b) Aleksandar Delija Vučić priseže da će Šormaza primati svakog vikenda te da će ga kad „Crvena zvezda“ zaigra u Evropi o svom trošku voditi na utakmice sve dok naš šampion ne bude eliminisan.
