Hapšenje Miroslava Mike Aleksića svakako je bio medijski događaj protekle nedelje. Posle izjave glumice Milene Radulović da je kao devojka bila seksualno uznemiravana, a zatim i silovana, javile su se sa sličnim svedočenjima i druge polaznice dramske grupe koju je Miroslav vodio. Očigledno, ova prestižna vanškolska aktivnost, kroz koju su prošle hiljade dece bila je po svemu nalik na klasičnu sektu. Deca su od prvog dana izolovana od roditelja, jer se o radu u „grupi“ nije smelo govoriti, postojali su čvrsta pravila i nesporni Mikin autoritet, „grupa“ je bila prikazana kao elita, kako deci tako i roditeljima, postojao je paravan državne institucije (Dramska grupa Radio Beograda), a roditelje je fascinirao strog, starinski način vaspitanja, uz čitanje Očenaša i propise o odevanju. Nedeljno se čitala nova knjiga, gledali su se filmovi i išlo se u pozorište, ukratko, bio je to poželjan tip vaspitanja, uz osećaj privilegovanosti i pripadnosti eliti koji je stvoren kako kod dece tako i kod roditelja.
Zahvaljujući činjenici da televizija pamti umesto nas, ovih dana mogli ste, bar na internetu, da pronađete emisije „Dok anđeli spavaju“ sa BK televizije, ili „TV lica“, gde je Mika bio gost i govorio o svom „metodu“. Obe emisije odisale su ekskluzivnošću, jer je jedan harizmatični i cenjeni pedagog uopšte pristao da bude sagovornik. Decenijama sam slušao bajke o ovom čoveku, gomile anegdota, a posle TV emisija bio sam još sigurniji da deca osnovnoškolskog uzrasta svakako nisu spremna za vežbe „lomljenja ega“ koje je praktikovao, tražeći njihove slabosti i navodno ih čeličeći za budući glumački poziv. Učinilo mi se da je najnormalnija reakcija deteta tog uzrasta, bez obzira na ambicije roditelja, da otera nekakvog siledžiju u materinu i napusti famoznu „grupu“. Ipak, mnogi su ostajali, trpeli, a utisak da je tip samo kreten bio je pogrešan, čovek je bio i pedofil.
Ovih dana, kao da se u medijima otvorila zona sumraka. Na sreću, afera oko Mike Aleksića je možda prvi primer jasno vođene medijske priče. Očigledno se svedočenje mladih žena pažljivo pripremalo, mediji su prosto naterani da budu fokusirani na problem, a ne na bizarne detalje i stavove dežurnih kibicera. U najvećoj meri, čak i u tabloidima, izbegnuta je zamka ponovljene viktimizacije objavljivanjem detalja silovanja ili napastvovanja, koje zgrožena javnost, ruku na srce, u ovakvim situacijama iščekuje. Fokus medijske priče bio je na podršci žrtvama, koje su očigledno morale da učine veliki napor da progovore o sopstvenom traumatičnom iskustvu, da ospore autoritet, lik i delo vođe grupe kojoj su same pripadale i suoče se sa reakcijama u medijima i na društvenim mrežama.
Poređenja radi, ovih dana se privodi kraju suđenje „Malčanskom berberinu“, gde su činjenice jasne i nesporne, a gde se u nekoliko navrata u medijima kršila privatnost žrtve, maloletne devojčice koja je bila oteta, silovana i maltretirana danima. Curili su detalji iz policije i tokom istrage koji su čak mogli da ugroze bezbednost žrtve. Ovoga puta, na sreću, nije tako, ali žrtvama predstoji jednako stresno i ponižavajuće svedočenje, kada pred sudom u prisustvu zlostavljača i advokata odbrane budu morale u detalje da opišu i još jednom prožive svoja traumatična iskustva.
Za sve one koji misle da su dečaci zaštićeni od ovakve vrste napada, samo ću podsetiti da su kroz identičan proces zlostavljanja prolazile žrtve koje su optuživale vladike Pahomija ili Kačavendu. Uprkos svedočenjima i postojanju osnovane sumnje, nijedan od optuženih nije bio osuđen. Optužbe za silovanje ili seksualno uznemiravanje se veoma teško dokazuju, jer najčešće nema svedoka i tu je reč žrtve protiv reči nasilnika. U situacijama zloupotrebe položaja moći, kada su zlostavljači izuzetno inteligentne i manipulativne osobe, postoji ceo sistem zlostavljanja koji je zasnovan na zloupotrebi poverenja i koji se teško dokazuje. Ipak, to ne znači da ne treba razotkriti nasilnika, naprotiv, a društvo mora uvek stati na stranu žrtava.
Na kraju, plašim se da će priča o Miki Aleksiću otvoriti niz pitanja vezanih za bezbednost naše dece. Baš ovih dana, gošća TV Prve bila je mlada žena koja je opisivala svoja traumatična iskustva kada je pre više od deset godina bila manekenka i foto-model. Nije tajna da su se svakakve agencije i menadžeri bavili lepim devojkama, tinejdžerkama, nudeći im karijeru u modnom biznisu. Neke od njih su završile kao starlete, a neke su završile sa anoreksijom ili bulimijom. Konkretno, gošća TV Prve je govorila da je tokom manekenske karijere mesecima jela vatu i pila cedevitu da bi sačuvala liniju. To je ostavilo katastrofalne posledice po njen digestivni trakt. Pitam se da li je neko iz agencija, ili neko od menadžera, brinuo o fizičkom ili psihičkom zdravlju tih tinejdžerki.
Šta je tek sa sportskim aktivnostima, gde osim ambicioznih roditelja imate ponekad, blago rečeno, čudne sportske pedagoge, ali i kojekakve menadžere u potrazi za talentima.
Bez obzira na strašne primere zloupotrebe dece i roditelja, postoji jedna zajednička tačka u svim svedočenjima. Svaki nasilnik pokušava da pronađe žrtvu među decom, prekidajući detetovu komunikaciju sa roditeljima. Ovo je škola za sve nas roditelje da nikada bezrezervno ne verujemo bilo kom autoritetu.
