Dva bitna događaja obeležila su prošlu nedelju, kada je o srpskom internetu reč. Uz pomoć američke donacije i u okviru programa za reformu trgovinskih sudova, svih 17 trgovinskih sudova u Srbiji povezano je računarskom mrežom, a pristup toj mreži ima svaki od 230 sudija tih sudova. Ideja je, a tako je uostalom u normalnom svetu, da sve informacije, sudski propisi, zakoni, predmeti, arhive, u svakom trenutku budu na raspolaganju sudiji koji odlučuje u nekom predmetu. Znači, nema šetanja od šaltera do šaltera, čekanja, nepotrebnog odlaganja, vraćanja po neki papir ili potvrdu, naravno pod uslovom da se podaci nalaze u sistemu.
Upravo to je odlučujući trenutak. Računarska mreža, sama po sebi, koliko god da je moderna i informatički dobro projektovana, praktično je neupotrebljiva dok se ne „nahrani“ odgovarajućim podacima. Zbog toga uspostavljanje ove mreže nije toliko atraktivno na samom početku koliko će se pokazati nakon nekoliko godina korišćenja (i dopunjavanja), kada sudije shvate da više ne mogu da rade bez mreže.
Ulaz u mrežu predviđen je i za obične korisnike, do određenog nivoa naravno. U dogledno vreme, baš kao i u slučaju elektronskog bankarstva, neki od poslova iz domena trgovinskih sudova u Srbiji moći će se obavljati na internetu. Nažalost, ovaj sajt još nije aktivan.
Drugi bitan prošlonedeljni događaj takođe je vezan za zakone i pravdu. Vlada Republike Srbije uputila je Skupštini Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala (može se pročitati na sajtu vlade <a href="http://www.srbija.sr.gov.yu
„>www.srbija.sr.gov.yu). Prema rečima Branka Stamenkovića, zamenika tužioca Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu, jedan od problema s kojim se Srbija suočava kad je reč o visokotehnološkom kriminalu jeste nedovoljna informatička i tehnološka obrazovanost onih (u policiji, tužilaštvima i sudovima) koji bi trebalo da se bore protiv tog kriminala. To, međutim, ne znači da takvih kadrova u Srbiji nema. Zakon bi trebalo da omogući formiranje posebnih organa koji bi okupljali profesionalce iz pravosuđa i policije sa najvećim znanjem i ambicijom da prate razvoj novih tehnologija. Svi prekršaji i krivična dela vezani za visokotehnološki kriminal u Srbiji prepuštali bi se, na zahtev, ovim specijalizovanim organima.
Znači, kada zakon bude usvojen, u Srbiji više neće biti skrovitih mesta gde sajber kriminalac može spokojno da radi, ubeđen da mu lokalni pravosudni organi nisu dorasli to jest neupućeni kako on krši zakon (čak ni koji zakon ili član zakona).
Ovako, dok je sve još u domenu teorije i mašte, moglo bi se predvideti da će suđenja krakerima, piratima i spamerima biti veoma zanimljiva, naročito u fazi izvođenja dokaza. Ostalo će biti uobičajeno, kao na svakom drugom suđenju za krivično delo ili prekršaj. To važi i za izrečene kazne budući da se ovaj predlog zakona u tu oblast ne meša. Tehnologija izdržavanja kazne za sada se neće menjati.
