Mama Stefanija i baba Desanka

Na upravo završenom izboru za Pesmu Evrovizije, pobedila je, kako se od početka očekivalo, Ukrajina. Pevač je pesmu posvetio svojoj majci Stefaniji, a ponosne Železnice Ukrajine su jednoj liniji dale ime Stefanija, pa će putnike na svakoj stanici zabavljati zvuci pobedničke pesme. Ako mene pitate, to je najsigurniji način da vam se neka pesma smuči. Zamislite samo “Molitvu” na svakoj stanici Sokola ili Beovoza.

foto: print skrin

Iako se sigurno penjala na kladioničarskim listama, iako je imala milionske brojeve pregleda na Jutjubu, pozitivne reakcije na društvenim mrežama, Konstrakta sa svojom pesmom ipak nije pobedila. Odmah ću reći da peto mesto svakako moramo smatrati ogromnim uspehom, uz nagradu za najbolji umetnički nastup, koju je Konstrakta dobila. Iskreno se nadam da će pažnja koju je privukla moći da se pretoči u iskorak ka stranim muzičkim tržištima širom Evrope.

KLINCI IZ VRTIĆA

U televizijskom smislu, Evrovizija u Torinu je posle pauze zbog korone pokazala određene transformacije. Festival je definitivno uspeo da se prilagodi mlađoj publici na nekoliko načina. Pesme koje se danas izvode prave se po merilima svetske pop produkcije, pa nekoliko njih po pravilu ulazi na plej-liste evropskih radio-stanica. To bi danas za Konstraktu značilo ozbiljnu zaradu od autorskih prava. Sledeća promena je vezana za prilagođavanje festivala savremenim digitalnim medijima komunikacije. Pesme se već posle polufinala takmiče na kanalu Evrosonga, pa možete pratiti reakcije publike, što svakako ima uticaja na konačan plasman. Tu su i kladionice koje na osnovu svojih algoritama prognoziraju konačan plasman. Današnji Evrosong je mnogo više od predstavljanja pevača, autora ili medijskih javnih servisa.

Konstraktin nastup je osim originalnosti melodije, teksta, tematike i koreografije imao značajan potencijal za plasman na društvenim mrežama. Osim vizuelne efektnosti (influenseri bi rekli instagramičnosti), Konstrakta je izazvala pozitivne komentare na Tviteru, pa smo mogli da pratimo statistiku vrste komentara i zemalja odakle oni dolaze. Sudeći po njima, ona bi mogla da bude dobar izvozni proizvod u Engleskoj, Italiji ili Španiji. Nadalje, koreografija sa pokretom koji označava aplauz na znakovnom jeziku momentalno je dovela do hiljada adaptiranih video-snimaka na Tik-toku. To je momenat kada pesmu počinju da slušaju i pevaju klinci u vrtićima. Osim Konstrakte, na ovom principu su pesmu plasirali, recimo, Norvežani, koji su nastupili maskirani u kostime raspevanih vukova.

Iako je Ukrajina bila sveprisutna tema, organizatori su uspeli da na konferencijama za štampu politiku ipak drže na niskom profilu. Tu je Konstrakta dobro okrenula fokus priče na svoje poreklo, babu Desanku, selo Glibovac, i na mogućnost da sledeća Evrovizija bude organizovana baš tamo. Istini za volju, verovatnoća da Evrosong bude u Marijupolju nije mnogo veća od spektakla u Glibovcu. Opet zahvaljujući društvenim mrežama, mogli smo da primetimo ozbiljne simpatije koje su novinari i ljudi angažovani u realizaciji pokazali prema Konstrakti i našoj ekipi.

“ZVUK LEPOTE”

Kao najveći televizijski šou u Evropi, a verovatno i u svetu, Evrovizija je uigrala propozicije i stekla publiku širom sveta. Licencu je za područje Severne Amerike otkupila jedna nacionalna TV mreža, pa smo na RTS-u mogli da vidimo i nacionalno (federalno) takmičenje “Pesma Amerike” koje su u seriji epizoda vodili Snup Dog i Keli Klarkson. Vidljiva je namera organizatora da se na ovaj način promoviše jedinstvo razlika, u rasponu od hip-hopa do kantrija, u zemlji gde je sve veća politička, ekonomska i rasna podeljenost. Nije isključeno da ćemo za nekoliko godina osim Evrope i Australije u evrovizijskom takmičenju imati i Ameriku. Svaka paralela sa fudbalom svakako nije slučajna. Italija je za slogan ovogodišnjeg izbora odabrala pozitivnu poruku “Zvuk lepote”, verovatno u pokušaju da izbegne sveopštu političku poruku rata u Ukrajini, koji je i kroz Evroviziju pokazao jedinstven stav evropskih zemalja u osudi Rusije. Kanselovanje Rusije i Belorusije koje je ponegde poprimilo razmere rusofobije ovde je ublaženo porukama mira i slikama lepota Italije kojih svakako ima u izobilju. Za razliku od nacionalnog festivala Sanremo, koji se i danas organizuje u maloj sali Teatra Ariston sa cvetnim aranžmanima na bini, izbor u Torinu je bio glamurozan i monumentalan. Ogromna bina, sa svetlom i sva četiri elementa prirode bila je možda i centar prenosa, jer je svojom veličinom i sjajem “pojela” nastupe nekih od izvođača. Samo nekolicini je pošlo za rukom da stvore intimnu atmosferu u okruženju tog virtuelnog koloseuma.

Još jedan važan element ovog gigantskog TV programa je publika. Ona sada ima aplikaciju na kojoj prati vesti, može da glasa ili komentariše izvođače. Godinama je ovaj šou-program promovisao prava LGBT zajednice što se i danas može videti, kako na bini tako i u publici. Ovaj deo političke agende danas je u većini evropskih zemalja osvojena sloboda. Tako dolazimo do politike na Evrosongu koja je bila omiljena tema za teoretičare zavere. Međutim, današnje pop zvezde imaju politički aktivizam kao obavezan deo imidža na društvenim mrežama. Ako ste uspešni u šou-biznisu, vi birate određenu temu ili oblast u kojoj se lično angažujete putem donacija i objava na svojim profilima. To mogu biti prava životinja, ustanici u Šri Lanki, ekologija uopšte, ili ajvar kao kosovski specijalitet – što je svojevremeno Dua Lipa objavila i izazvala bes u Srbiji. Ove godine tema se jednostavno sama nametnula – Evrosong je ujedinjen u osudi Rusije na isti način na koji EU uvodi sankcije Rusiji. Trebalo je pokazati jedinstven stav i na ovoj manifestaciji, što se i desilo. Teoretičari zavere i TV manijaci primetili su i diskretne poruke gledaocima jer je u sali dominiralo plavo svetlo dok voditelj nosi žuto odelo, tako da nam je pred očima neprekidno bila zastava Ukrajine.

LOBISTI I NOVI LJUDI

Publika svoje političke stavove izražava i putem glasanja. Pred takmičenje je BBC organizovao gostovanja svog predstavnika širom Evrope, pa je Engleska ove godine bolje prošla. Britanija je dakle lobirala za svog pevača, baš kao što lobira protiv Putina i Rusije. Konstrakta je dobila podršku iz regiona (Hrvatska i Crna Gora), nažalost Bosanaca nije bilo, navodno zbog neplaćenih dugova. Na bini je nosila borosane, famozni modni detalj radnih žena iz doba socijalizma. Dobro je što nas danas na Evrosongu borosane ujedinjuju, za razliku od sećanja na Borovo, Borovo Selo i ratove devedesetih. Čini mi se da je samoironija u Konstraktinim pesmama univerzalna tema koju su prepoznale žene širom Balkana i Evrope. Zato su naši predstavnici i dobili ogroman broj glasova publike.

Kao i svake godine, i ove postoji element intrige, jer su organizatori posle završetka izbora objavili da je bilo nekih grešaka u dodeli bodova – Ukrajini i Moldaviji. Mislim da se konačan ishod ipak neće promeniti. Naučili smo dakle da postoje kvalitetni autori koje mediji u Srbiji do danas nisu identifikovali. Konstrakta je, recimo, decenijama deo projekta Zemlja gruva sa publikom i hitovima. Oni ipak nisu bili medijski prisutni ni na RTS-u (osim na digitalnim kanalima 3 programa i RTS Muzika), ni na Pinku ni na Grandu, koji praktično monopolišu medijskim prostorom u promociji sopstvene produkcije. RTS je, recimo, na talasu uspešnih TV programa Beovizije, a zatim prenosa Evrovizije pokušao da još jednom oživi “Beogradsko proleće” igrajući na kartu nostalgije. Čini mi se da ni ovaj pokušaj nije uspeo, jer su Konstraktin uspeh izneli ljudi iz kreativnog tima oko nje.

Ako se jedan gigant poput Evrosonga promenio i prilagodio i u formi i u sadržaju, mislim da je neophodno da se to desi i sa našim zabavnim programima, kako na RTS-u tako i na komercijalnim kanalima. Potrebno je samo dati poverenje novim ljudima, što je na ovim prostorima uvek najveći problem.