Povremeno sa nekim mladim ljudima razgovaram o internetu i društvenim mrežama i obično sam imao potrebu da ih upozorim da zli serveri trajno čuvaju sve što se na njih postavi. Tako da svaka „ekstravrh“ fotografija ili status postavljeni sa osamnaest godina mogu da budu strašan teret kada napunite trideset. Zvučim im kao neki deda, naravno, jer vidim da klimaju glavom s nerazumevanjem, jedva čekajući da zabodu još neki zarđali ekser u svoj budući CV.
S vremenom sam razumeo da od te rabote nema ništa i došao do zaključka da je privatnost prevaziđena, da ćemo ubuduće živeti paralelno sa svim svojim glupostima i da je jedina prava bitka ona za dostojanstvo. Nebitno je šta si radio, nema razloga ni da se to krije, samo da se nađe način kako da to uklopiš u svoju sadašnju sliku.
Zato se nisam uopšte iznenadio kada sam pročitao da je doterivanje onlajn reputacije već (odavno) lepo plaćen posao. I ubeđen sam da će pi-ar agencije u Srbiji uskoro početi da zapošljavaju eksperte za izbeljivanje mrlja na internetu.
Kako to izgleda?
Recimo, želite na letovanje u Grčku ili Tursku, odaberete agenciju, grad, hotel, kliknete da vidite kako će vam lepo biti, a onda se na Guglu kao treći ili četvrti link pojavi priča nekog nezadovoljnog klijenta koja vas zabrine. Agencija ga je obmanula, u hotelu često nema vode, hrana očajna. Taman da počnete da se preispitujete, iako ste do tada čuli dosta lepog o aranžmanu. To znači da agencija mora da nađe način da ovu rđavu kritiku nekako ukloni ili potisne tako da to ne bude prvo što pada u oči kada se pretražuje.
Naravno, ne možete zvati sajtove, ponajmanje blogere, i ubeđivati ih da tekst skinu sami. Postoje posebne tehnike kako se na pretraživačima postiže da se neželjeni sadržaji potisnu niže, makar na drugu ili treću stranu, jer istraživanja pokazuju da 95 odsto ljudi ne gleda dalje od prvih deset odgovora. Šta tu vide, to je to, veruju.
Isto važi i za društvene mreže, oni koji ih dobro poznaju umeće i da vas razvežu od neželjenih sadržaja. Oni su i dalje prisutni, negde u memoriji servera, samo se do njih ne dolazi lako.
Kompanije koje se bave ovim poslom kažu da su dve trećine njihovih klijenata obični ljudi, relativno anonimni. Jer, lako je Severini da izađe na kraj sa svojim mladalačkim vragolijama kada svake nedelje proizvodi nove vesti koje smenjuju one stare. Nešto sasvim drugo je kada je jedina stvar koju su mediji ikada objavili o vama to da ste bili privedeni tokom istrage o malverzacijama u nekom preduzeću. A vest da ste oslobođeni odgovornosti nije objavio niko.
Problem sa reputacijom postojao je uvek, samo se sada taj problem arhivira i nudi zainteresovanima besplatno, za koju milisekundu. Mister Hajd u meni već zamišlja drugi unosan posao, onlajn reketiranje. Neko ko vadi sočne detalje iz vašeg života i gura ih visoko na pretraživače, a onda vam nudi doktora Džekila da vas te muke reši. Cena, prava sitnica.
