Protekle nedelje, u nekoliko navrata, dopisnici dnevnih listova iz nekih gradova Srbije javili su o neobičnoj sreći svojih mladih sugrađana, koji su pretražujući internet „naboli“ interesantne nagrade („iskočile“ su im na ekranu tokom surfovanja). Povodom „12. godišnjice interneta“ i činjenice „da su 50-milioniti posetioci ove mreže“ (lep okrugao broj), neki mladići nagrađeni su putovanjima po Americi, a bilo bi i nekog keša pride, no nevolja je što su dobitnici mlađi od 18 godina. Sve ovo saznali su kada su pozvali telefonski broj (na Floridi) koji im se uz obaveštenje o nagradi ukazao na ekranu.
Da vas ne držimo previše u nedoumici. Reč je o tipičnoj „internet navlaci“, sa idejom da vas navedu da uplatite određenu sumu (potrebna je kreditna kartica koju momci, srećom, nisu imali), a onda… kako vam se zalomi. Suština je, kao i obično, u onom što negde na sajtu piše, ali sitnim slovima. Dobici su (vrlo) uslovljeni, u najboljem slučaju plaćate uslugu onoliko koliko ona stvarno košta, a ubeđuju vas da je popust 80 odsto. U ovom slučaju naši sugrađani prošli su (samo!) sa prekookeanskim telefonskim pozivom. Da su prosledili podatke o svojim kreditnim karticama, nadajući se uplati, moglo je biti kudikamo gore.
Ne bi ovo ni bilo tema da nekoliko beogradskih dnevnih listova (svi imaju internet prezentacije i prilično dobre web-mastere) nije, takođe, progutalo „udicu“. Ne opravdava ih nimalo to što su ove vesti objavljene samo u izdanjima za unutrašnjost. Jer, da su malo razmislili, verovatno bi im bio sumnjiv neki od jubileja (godišnjica i broj posetilaca). Internetu se godine broje uglavnom od 1969, a više od 50 miliona posetilaca na mreži je u svakom trenutku, budući da broj korisnika u svetu prelazi pola milijarde!
Dakle, poruka svim korisnicima interneta u Srbiji je da budu krajnje oprezni naročito kada im se na netu nešto poklanja, a da to nisu ni tražili. Dobitak bez uplate ne postoji ni u virtuelnom svetu. A uplata nakon što ste već dobili nagradu u najmanju ruku je sumnjiva. U vreme kada se čekovi u Srbiji masovno zamenjuju karticama, a neke se mogu upotrebiti i za plaćanje na mreži, potrebno je biti veoma oprezan i maksimalno nepoverljiv. Tekstovi koji makar i nehotice promovišu ovakve „nagrade“ mogu samo da proizvedu štetu.
Međutim, krupne greške prave i mediji koji internet odlično poznaju. Jedan od najpopularnijih srpskih sajtova nedavno je omogućio posetiocima da na njegovom veoma posećenom forumu diskutuju o slučajno otkrivenom srpskom antisemitskom sajtu. Sama po sebi diskusija je u redu (o svakoj temi se može izneti mišljenje), ali ono što nikako nije u redu jeste link prema pomenutom sajtu koji je jedan od diskutanata stavio u poruku. To je, u suštini, popularizacija inkrimisanog sajta što učesnicima u diskusiji, a ni sajtu na kojem se forum nalazi, nikako nije bila namera.
Ova, kao i prethodna priča o lakovernim mladićima, govori da se internet u srpskim medijima, samim tim i u javnosti, još doživljava prilično naivno. Imajući na umu zamke i prevare kojima mreža danas obiluje, to baš nije ohrabrujuće saznanje.
