Komentar
“Ubačeni elementi”
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Bombastičan naslov je tu da privuče čitaoce, ali nije sasvim netačan. Ne radi se o tome da mobilna telefonija nestaje, propada ili šta već čovek može da pomisli kada se kaže da je nečemu kraj. Ono što nestaje jeste atribut „mobilna“ u smislu posebnog biznisa. Sudeći po najnovijem planu kompanije Oranž (www.orange-business.com), telefonija postaje jedinstven servis sa jednom jedinom namenom, da vam omogući da razgovarate sa udaljenim sagovornikom. Da li ćete to činiti preko fiksne linije, preko mobilnih stanica ili interneta, to nije vaša briga, a postoji i mogućnost da za sve to telefoniranje dobijete jedan račun, sa mesečnom fiksnom cifrom.
Oranž funkcioniše u sistemu Frans Telekoma skupa sa kompanijim Ikvant (Equant), nekom vrstom internet provajdera za velike biznis korisnike. Frans Telekom je doneo odluku da ubuduće sve kompanije u njihovom vlasništvu nastupaju u svetu pod imenom Oranž i da u 23 zemlje gde su prisutne nude isti servis koji uključuje kablovsku televiziju, internet i već pomenutu telefoniju, sve u okviru jednog ugovora sa korisnikom. Uz to je u planu da se isti telefonski aparat koristi za telefoniranje, bilo da se radi o fiksnoj, mobilnoj ili VoIP usluzi.
Frans Telekom je, da podsetimo, jedna od kompanija koje se takmiče u kupovini Mobi 63 kompanije u Srbiji. Njihova namera da svojim korisnicima ponude bolje pakete ne treba da ih na bilo koji način favorizuje u tenderskom postupku u Srbiji, ali ovdašnjim korisnicima IT servisa daje ideju šta treba očekivati, pa čak i zahtevati od onih koji te usluge nude. Objedinjeni servisi, budući da koriste istu ili sličnu infrastrukturu (i administraciju i tehničku podršku), pre svega znače niže cene. Trend snižavanja cena ne zaustavlja se ovde. Svi veliki operateri mobilne telefonije u Evropi postigli su dogovor da od oktobra ove godine drastično (dvostruko) snize cene rominga, da bi godinu dana kasnije (oktobar 2007) pale na trećinu od sadašnjih. Ta moda mogla bi da stigne u Srbiju sa novim vlasnikom Mobija, ali samo pod uslovom da korisnici usluga izvrše pritisak u tom pravcu. U Evropi su to učinila regulatorna tela EU-a koja brinu pre svega o interesima korisnika, no nerealno je očekivati da se slično dogodi u Srbiji.
Mnogo revolucionarnije od onoga što sprema Oranž jeste ono što će za koji dan da ponudi kompanija Netgir (www.netgear.com), a to je pokretni VoIP telefon, odnosno aparat koji koristi Skype servis za internet telefoniranje. Ovaj mobilni aparat zamenjuje računar i moći će da se koristi svuda gde postoji (besplatni) bežični pristup internetu (Wi-Fi). Pomoću njega možete besplatno pozivati one koji koriste Skype servis, a za male pare (Skype Out) i one koji koriste obične telefone.
U Srbiji bi se Skype aparat mogao koristiti (osim u kući) u nekim internet klubovima, u firmama koje neguju bežični internet, pa i na ulici gde neka mreža dobacuje. No, aparat je namenjen američkom tržištu gde se čitavi gradovi (San Francisko, na primer) umrežuju tako da besplatni bežični signal svuda bude pristan. Pristup Skypeu je besplatan, a slično je i sa većinom bežičnih mreža, i da sam aparat ne košta oko 300 dolara to bi bio pravi telefonski komunizam.
Komentari: 1
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve