Izvesna pedesetpetogodišnja Lale Šahraveš iz Londona zažaliće što novi propisi o kontroli društvenih mreža u Britaniji nisu doneti pre nekoliko godina. Ona je bila udata za Emiraćanina s kojim ima sada već četrnaestogodišnju kćerku. Jedno kratko vreme živela je s njim u UAE, ali joj se nije dopalo te se sa detetom vratila u London, sve računajući da će muž da im se pridruži kada nađe način da promeni posao. Kako to biva stvari su krenule u drugom pravcu, muž je ubrzo tražio razvod i potom se ponovo oženio. Kada je videla slike svoje naslednice, Lale je na Fejsbuku prokomentarisala da ne može da veruje da ju je ostavio zbog takve „kobile“.
Toj novoj to ne bi pravo te je Lale prijavila lokalnom sudu. Stvar se zakomplikovala kada joj je bivši muž umro, a Lale s kćerkom došla na sahranu. Uhapšena je u hotelu i sada joj preti par godina robije zbog uvrede, sve zbog dva Fejsbuk posta od pre nekoliko godina.
Ova vest se nekako poklopila sa objavljivanjem plana britanske vlade da uvede oštru regulaciju društvenih medija. Ocenjujući da je njihov uticaj ogroman, a da za razliku od tradicionalnih medija (čiji uticaj polako kopni) ne postoji nikakvo telo niti propis koji određuje šta Fejsbuk i ostali smeju da objave, odlučili su da tome stanu na put. Novi zakon ne bi dozvoljavao da se na društvenoj mreži pojave društveno neprihvatljivi sadržaji, uvrede, političke manipulacije, izborne podvale, lažne vesti i slično.
Predlagači zakona su odlučni i besni. Daju mnoge primere gde su društveni mediji igrali sramnu ulogu dajući prostor za najgori govor, pravdajući se time da to ne rade oni već korisnici koje ne mogu da spreče da objave šta god im je volja. Kao što ne možeš da sprečiš čoveka da vikne, sem ako mu prethodno ne zalepiš traku na usta.
Istovremeno su teške kritike na račun Fejsbuka izrekli i članovi novozelandske vlade, ogorčeni zbog toga što je ubica muslimana u džamijama u Krajstčerču svoj krvavi pohod prenosio na Fejsbuku, neometano i neograničeno. I što se ti snimci mogu naći i dalje svuda po internetu. Fejsbuk je moralno bankrotirani patološki lažov, rekao je Džon Edvards, novozelandski poverenik za privatnost.
Naravno da je usledio kontraudar boraca za prava na slobodu govora, zabrinutih da će propisima iz korita istresti bebu, a da će prljava voda svejedno ostati. Po njima će oštra, državna kontrola sadržaja koji neko postavlja na društvene mreže Britaniju i bilo koju zemlju koja to usvoji pretvoriti u Severnu Koreju. Jer će država svaki sadržaj koji joj ne prija proglašavati nepoželjnim.
Još i gore od toga. Neki tvrde da upravo Mark Zakerberg poziva na veću regulaciju interneta jer njemu kao gigantu to odgovara. Ako se uredba sprovede valjano, odnosiće se na razmenu sadržaja na raznim nivoima, svaki tekst, slika ili video koji regulator proglasi nepodobnim ne da bi bio zabranjen već bi njegovo slanje bilo onemogućeno, čak i ako bi se našao heroj spreman da se za tu slobodu žrtvuje. To uključuje i lične uvrede, ali i privatne slike i video-materijale koje neko deli bez pristanka onih koji su na njima.
Veliki sajtovi našli bi načina da se sa ovom cenzurom izbore ili dogovore, dok bi mali propali i pre nego što nastanu, tvrde borci za slobodu govora. Predviđene su oštre kazne uključujući i zabranu pristupa društvenoj mreži na teritoriji Velike Britanije. Sirotoj Lale to sada verovatno zvuči sasvim razumno.
