Nekada je važilo da na internetu niko ne zna da li ste čovek ili pas, ali da jesam pas, vrlo bih se zabrinuo za svoje mesto najboljeg čovekovog prijatelja. Jer se tu nemilosrdno uvaljuje mobilni telefon, tačnije ona pametna verzija te sprave. Što znači da će se broj napuštenih pasa povećavati, baš kao i broj ljudi koji nešto kuckaju dok hodaju.
Na ovu pomisao došao sam čitajući o novotarijama koje u naš život donosi upotreba mobilnih telefona u građanskim protestima. Pre svega u Americi.
Najzanimljivija od svih je aplikacija Hapse me!, koja postoji u Android i u iPhone verziji. U slučaju da se nađete na demonstracijama prema kojima deluje policija, trenutak pre nego što organima padnete u ruke ili šake kliknete na (spremnu) aplikaciju na ekranu i onima koje ste stavili na spisak stiže poruka da ste uhapšeni. Gotovo da nemate potrebu ni za onim jednim filmskim pozivom, jer ste sve bitne ljude (uključujući i advokata) već obavestili o svom novom, nadajmo se privremenom, statusu.
Druga sjajna aplikacija omogućuje vašem telefonu da postane megafon, što je naročito zgodno kada vlasti ne dozvole postavljanje pravog ozvučenja ili kada je ono nedovoljno. Tako je bilo u Njujorku prošlih nedelja, jer su protesti za okupaciju Volstrita uglavnom neprijavljeni, tj. spontani.
Ova aplikacija preuzima nečiji govor i reemituje ga preko zvučnika na telefonu. Može to da radi kačeći se na vajerles mrežu, ako je ima, blututom sa susednih telefona ili nekim strimom. Recimo da ste stotinak metara daleko od govornika i dovoljno je da uključite aplikaciju i podignete telefon i da oni koji su oko vas čuju priču. Svako ko to poželi postaje reemiter, što organizovanje protestnih skupova bitno pojednostavljuje. Ko se time bavio, razume o čemu pričam. Kao i oni koji su se napinjali da čuju šta kaže, šta kaže…
Sledeća bitna stvar je kamera, odnosno mogućnost da sve čemu prisustvujete dokumentujete, što je naročito važno kada treba dokazati da je policija prekoračila svoja ovlašćenja. Mobilni telefoni mogli bi tako da postanu jedno od najsnažnijih oruđa za demokratizaciju društva.
Uz jedno „ali“, ono koje otvara pitanje kako policija, tužilaštvo i vlast uopšte mogu i smeju da se odnose prema vašem mobilnom telefonu kada dođu u posed i vas i vašeg aparata? Smeju li da ulaze u njega bez sudskog naloga? Da čeprkaju po vašim porukama i pregledaju vaše kontakte? Da ga uopšte uzmu u ruke dok je uključen?
Ono što je tu posebno problematično jeste što to pitanje nije rešeno nigde u svetu, pa ni u Americi, gde se sada otvara upravo zbog masovnih hapšenja na protestima. Kao i zbog masovnog korišćenja smart telefona, koji u sebi obično nose previše ličnih podataka o vama.
Može li, dakle, mobilni telefon da bude naš novi pas? Može, ako nikada niste po kijametu, u rano jutro ili kasnu noć, preumorni od svega, gotovo usnuli ili još neprobuđeni izlazili da prošetate psa. Nema, niti će ikada biti aplikacije koja će moći da vam zameni taj neobičan vid uživanja.
