Šta Bosna i Hercegovina i Srbija imaju zajedničko, a pritom različito od svih ostalih zemalja na Balkanu, pa i šire u Evropi? To su jedine dve zemlje u okruženju, bolje rečeno u Evropi (sa izuzetkom Ukrajine i Belorusije), u kojima od 1. novembra neće biti dostupni novi ajfoni, 5s i 5c. Štaviše, lansiranje ovih uređaja pratiće i program zamene starog aparata za nov, uz doplatu, koji je već pokrenut u SAD poslednjeg dana avgusta. Aparati će se menjati samo u Eplovim prodavnicama koje, ako je za neku utehu, postoje tek u nekoliko najvećih zapadnoevropskih zemalja.
Ako i niste zaljubljenik u Eplove proizvode, ne možete da se ne zapitate zašto firma iz Kupertina Srbiju svrstava među poslednje zemlje Evrope, čak iza Albanije i Moldavije, koje obično uzimamo za primer onih ispred kojih smo ranije uvek bili. Epl je, pritom, najpoznatiji svetski brend, nešto što se podrazumeva, kao da živite u zemlji u kojoj se ne prodaje koka-kola. I nije važno da li je pijete ili prezirete, već da imate mogućnost da to sami birate.
Optimisti bi rekli da tako ne mora da ostane, a u prilog tome govore informacije da su svi veliki operateri u Srbiji u novim pregovorima sa Eplom. Tačnije, Telenor i VIP uobičajeno pregovaraju sa Eplom o novim aparatima i u okviru tih pregovora priča se trenutno i o Srbiji kao mogućem tržištu. Ne bih da podgrevam nadu, ali po prvi put „insajderi“ tih razgovora ne odbacuju mogućnost da se Srbija uskoro uključi na Ajtjuns. Do sada su na to pitanje samo odmahivali rukom ukazujući na megalomanske zahteve Epla.
Ta priča o Srbiji kao zemlji sa dna nekih IT lestvica nekako ide uz mere Vlade da se podigne PDV za kompjutersku opremu. S jedne strane, i ta vest je dobra jer govori da vlast informacione tehnologije shvata toliko ozbiljno da veruje da se s povećanjem poreza na nju može zakrpiti budžetska rupa ili makar jedan njen deo. Ali nije dobro to što će računari postati nedostupniji upravo onom sloju stanovništva kojem je svaki dinar važan, a koji najviše zaostaje u IT trci. Poskupljenje će možda usporiti i zanavljanje opreme po firmama, sem ako prodavci delimično ne odustanu od marže. Što će voditi njihovom daljem iznurivanju.
Istovremeno, naveliko se reklamira „zdravstveni popis“ koji se ovih dana obavlja u Srbiji, a koji bi bio potpuno nepotreban samo da smo pravovremeno uveli elektronske zdravstvene kartone. Jer za razliku od nekih zemalja koje imaju te ajfone, Srbija ima pristupačan zdravstveni sistem, ljudi rado idu kod lekara te bi podaci o bolestima i zdravstvenim navikama već bili u sistemu i to masovno.
A da odnos države ne mora da bude takav, pokazuje nam primer Norveške u kojoj su pre mesec dana održani parlamentarni izbori, a jedna od najradikalnijih mera nove vlade tiče se baš IT sektora. Doneta je odluku da svakom Norvežaninu mora biti dostupan internet brzine 100 megabita u sekundi umesto dosadašnja dva! U to ime promenio se i propis po kome se za optičke kablove morao kopati dubok rov, što im je preskupo. Sada se to relaksira kako bi se državni novac trošio na ono što je suština (kompjuterska oprema) umesto na rovokopače, koji bi pojeli dve trećine dodeljenog budžeta. No, lako je njima, oni imaju od čega da štede.
