Debata o potrebi da se Windows i drugi softverski paketi lokalizuju na srpski jezik uz upotrebu ćirilice počela je da daje konkretne rezultate, i to potpuno vaninstitucionalno. U poslednjih nekoliko nedelja dve grupe ljudi upustile su se u lokalizaciju softvera Open Office. Reč je o paketu koji radi slično kao i Majkrosoftov Ofis (Word, Excell, Access itd.), uz jednu bitnu razliku. Open Office pripada softverskoj porodici otvorenog koda, što znači da se može koristiti besplatno (preuzima se na adresi www.openoffice.org) i da ga sposobni programeri mogu modifikovati po sopstvenoj želji.
Jedna ekipa je Open Office prevela na srpski zadržavajući latinicu kao pismo (može se preuzeti sa adrese http://ftp.stardiv.de/pub/OpenOffice.org/contrib/localized/sr/ ali vodite računa da je veličine 55 Mb, inače fajl ima ekstenziju .zip). Druga grupa okupljena oko ICTT-ja, Geneksovog „inkubatora“ za mlade timove, otišla je korak dalje i napravila ćiriličnu verziju koja će, nakon dodatne lekture, takođe biti besplatno ponuđena javnosti. Njen projekat sadrži 20.000 prevedenih reči, a interesantno je da je sav posao prevođenja obavljen u ciglo dva vikenda. (Više informacija o ovom projektu na www.ict–tower.com).
Prednost Open Officea u poređenju s Majkrosoftovim Ofisom je u tome što se ne plaća i sada ga imamo na srpskom. Prednost MS Officea je što za ne baš malu cenu dobijate proveren proizvod i tehničku podršku za sve moguće probleme, dok se to u slučaju Open Officea dodatno plaća. Znači, ni softver otvorenog koda nije baš džabe, mada tako isprva izgleda.
Obe inicijative (prevođenja Open Officea) pravi su način da se reši pitanje lokalizacije softvera, daleko bolji od pisanja deklaracija i proglasa. U oba slučaja, dublja lokalizacija je zastala budući da je početni entuzijazam potrošen, a konkretnijih (materijalnih) podsticaja nema. Eto prilike raznim dušebrižnicima da se istaknu.
Open Office može da radi na svim značajnim operativnim sistemima (Windows, Linux), a prava vrednost prevedene verzije je u tome što omogućava i onima koji ne poznaju engleski jezik da se upute u rad na računaru (bez podsetnika na ceduljicama šta znači koja naredba). Ujedno, to će biti izazov Majkrosoftu da požuri sa svojim planovima za lokalizaciju na srpski (i ćirilicu) kako mu se tržište ne bi otelo.
Priroda interneta je takva da ne dopušta isključivo korišćenje ćirilice iz više razloga. Najpre, internet adrese moraju se pisati latinično (mada se linkovi mogu podvući i pod ćirilične reči). Takođe, budući da u stručnoj javnosti ne postoji jedinstvo o prevođenju nekih informatičko-tehničkih izraza, mnogi će ostati u originalu, baš kao i imena robnih marki, s tim da će se transkribovati. U nekim slučajevima biće neophodno zadržati originalni latinični oblik, što znači da će se u manjoj meri latinica i ćirilica mešati, odnosno, korisnik će morati da ima instalirana oba pisma. Konfuzijom koju će stvarati slova poput X, Y i W za sada se niko ne bavi.
