Taman kada pomisliš da te više ništa ne može iznenaditi, pojavi se komentar u „Vol strit žurnalu“ (WSJ) o tome kako će mobilni uređaji ograničiti slobodu na internetu i oslobodi čitav univerzum teorija i proročanstava.
Komentator WSJ-a Kristofer Mims napisao je da je internet nekada bio pojam digitalne slobode, ne samo u smislu da je tamo moglo svašta da se piše i stavlja, već i da je sadržaju moglo slobodno da se pristupa sa bilo koje platforme i kompjutera i dobijali biste istu sliku, eventualno sa malim odstupanjima. Web ili HTML, kako hoćete, ukinuo je razliku između vindouza, linuksa i meka, svi su bili jednaki i dobrodošli. A onda su se pojavili pametni telefoni, android, ios i vindouz za mobilne (plus još nekoliko aspiranata, da ne govorimo o povratku blekberija) i njihove aplikacije. Koje su za slobodni prostor interneta isto što i bodljikava žica za prostranstva Divljeg Zapada.
Odjednom vam je za pristup omiljenom sadržaju postalo bitno da li postoji aplikacija koja odgovara operativnom sistemu vašeg telefona ili tableta. U Americi prvo prave aplikaciju za ajfon, u Evropi za android. To što je aplikacija besplatna ne čini prostor slobodnijim već samo manje ograničenim. Jer, već smo podelili mobilni internet na Apstor i Plejstor (Epl i Gugl, zapravo), a ta dva skupa se ne poklapaju u potpunosti. I nastoje da se u budućnosti ta razlika poveća.
Besplatnost nekih popularnih aplikacija, ako se tako kaže, je po nekim mišljenjima samo privremeno stanje. Dok ne steknemo naviku i odreknemo se izbora. Prvi sledeći korak obično je premijum aplikacija koja mora da se plati, a zatim sledi ukidanje one besplatne. U tu fazu još nismo stigli, ali idemo u tom pravcu.
Jedna od usputnih posledica „umiranja“ web-a je ograničenje slobode govora. Na internetu ste bili na klik od drugačijeg mišljenja, ako vam je bilo do toga. Sa mobilnim aplikacijama je znatno komplikovanije, potreban je veći trud da biste je spustili, otvorili, snašli se na njoj. Naravno, uvek možete da idete na mobilni brauzer, ali vas i on gura ka aplikaciji (ako postoji), a i sporiji je i nezgrapniji. Pravljen je za drugačiji uređaj i to se vidi čak i ako je prilagođen svakom ekranu, to jest skalabilan.
Internet budućnosti biće cenzurisan, misli Kris Dikson, analitičar. Ta cenzura neće biti politička već ekonomska, uvode je već pomenuti Epl i Gugl koji nastoje da u novac pretvore svoju dominaciju na mobilnim uređajima. Oni već kontrolišu gotovo trećinu prihoda koji svaka aplikacija ostvari. S druge strane autori aplikacija i sadržaja jedva su dočekali da se stvori sistem koji će im omogućiti da nešto zarade na netu, pa makar za to platili 30 odsto zarade. Jer do sada su sve davali besplatno.
Nekada je bilo dovoljno da imate ideju i mogli ste da napravite sajt koji vidi ceo svet. Tako su nastali i-bej, Jutjub pa i sam Gugl, kaže Dikson. To je bila čar slobode interneta. Danas je neophodno da „ubedite“ Epl i Gugl da vas stave u radnju.
Nego, čitate li vi ovo na mobilnom uređaju?
