Ljudi u Srbiji prepoznaju se po dva endemska straha, strahu od promaje i strahu od telefonskog računa. I svaki pokušaj da se objasni kako su ti strahovi neutemeljeni i bazirani na predrasudama osuđen je na propast u teškim mukama. To znači da ću u narednim redovima sam sebe proburaziti sabljom uprkos potpunom odsustvu derviških sposobnosti.
Dakle, poslednjih dana obasuti smo informacijama o prevari na mobilnim telefonima. Telefon vas obavesti da imate propušten poziv sa broja koji počinje na +39 (Italija), ali ukoliko pozovete da proverite ko vas je to zvao bivate jezivo kažnjeni. Ne možete da prekinete vezu, a sa računa vam se skida deset, pedeset, sto, hiljadu evra. Žrtava prevare ima onoliko, a Srbija je došla na red posle Hrvatske i štajaznam Bugarske, gde su se prevaranti navodno oparili. Iza prevare stoje hakeri koji su sve isprogramirali i sada nasumice pozivaju na hiljade brojeva tražeći naivce.
Inače, poziv koji se prekida pre nego što stignete da se odazovete (pa se registruje kao propušten), i u stručnim krugovima mladih korisnika mobilnih telefona naziva se „cimanje“. Nedavno sam naučio da cimanje znači potvrdan odgovor, ako te „cimnem“ onda važi to nešto oko čega smo se dogovarali. Po pravilu na cimanje se ne odgovara, sem ako dogovor nije da vas cimač cimne da bi ga nazvali jer je bez kredita. Cimanje je besplatno (nije ostvarena veza) za razliku od SMS-a, otud tolika popularnost.
Sada dolazi deo sa sabljom…
Mobilni operatori između sebe razmenjuju saobraćaj po sistemu minut za minut. Operator iz Srbije napravio je tri hiljade minuta sa operatorom iz Italije, ovaj u obrnutom smeru dve hiljade, dakle srpski operator duguje hiljadu minuta po, recimo, pola evra za minut. Operator onda naplati minute od onih koji su pozivali, takođe po fiksnoj ceni i to napiše na računu i u listingu. Poziv u Italiju uvek košta isto, bez obzira na to koji broj da ste zvali, ti su pozivi zonirani, jer je to jedini način da sistem funkcioniše. Zato ne možete zvati telefonske nagradne igre u inostranstvu niti glasati iz Srbije SMS-om na Eurosongu u Nemačkoj (za Srbiju, naravno). Ne postoji mogućnost posebnog tarifiranja i pristup vam je onemogućen.
Nije zabeleženo ni da vlasnik ispravnog telefona nije uspeo da prekine vezu kada je hteo, mada se to često koristi kao izgovor kada pravdate visok račun sa inostranstvom. Najskuplji pozivi, negde oko 600 dinara po minutu, jesu samo oni sa satelitskim mrežama. Prihod uzima operator, hakeri dobijaju šipak. Osim ako su ishakovali program za knjigovodstvo u kom slučaju nema potrebe da cimaju vas.
Ovaj slučaj podsetio me je na herc-mašinu sa početka devedesetih, tajno oružje o kojem je pričao Jezdimir Vasiljević, vlasnik ugledne Jugoskandik banke. Javite se na telefonski poziv, a ono zove herc-mašina i kroz telefonsku žicu se emituje signal (zvučni, strujni, bemliga, ali je u hercima) koji vas na mestu ubije. Mrtvih bilo na sve strane.
Novi, italijanski model vam skine i pedeset evra sa računa.
