Kad mi nije dobro u glavi, vraćam se prošlosti. Valjda se tako lečim od sadašnjosti. A muzej uspomena je krcat. I ne samo meni. Breme je to. Takav sentiment me zaskočio krajem prošle godine kada mi se Ljilja, koja vodi Jugotonovu prodavnicu u Nušićevoj, požalila da im je prethodne noći neko razbio izlog.
– I šta je ukrao?
– Oba vinila YU grupe i LP Angel’s Breath Milana Mladenovića i Mitra Subotića Sube.
– I šta još?
– Ništa više!
Ljudi su povinilili preko noći. Ta prodavnica je u samom centru, pored zgrade opštine, verovatno je pokrivena kamerama, a policijska stanica je odmah tu iza ugla. Izazov vinila je izgleda bio jači od opreza. Odmah sam to ispričao Žiki Jeliću. Ukradene su njihove poslednje dve ploče Dugo znamo se i Evo stojim tu, koje su do tada bile objavljene samo na diskovima. A provalnik je imao ukusa, Angel’s Breath je neobičan album, nastao u Brazilu poganih devedesetih, a prošle jeseni je prvi put izdat na vinilu. Sada sam opet zabrinut za njihov izlog jer upravo stiže još jedan raritet, album Modra rijeka koji su Indexi izbacili 1978. godine. Posle nekoliko vanvremenskih pesama koje su snimili početkom sedamdesetih, počeli su da se muvaju po festivalima zabavne muzike izvodeći pretežno beznačajne šlagere. I taman kad su bili otpisani, smislili su ovaj album kao vrhunac karijere. Ozbiljan, urađen po poeziji Mehmedalije Maka Dizdara, a nju su obavili muzikom Bode Kovačevića i Fadila Redžića. Podjednako mi je značilo i novo objavljivanje prvog i vrlo uticajnog albuma grupe Time. Bitno je što su ta reizdanja na kvalitetnoj plastici, a omoti dopunjeni dokumentima i tekstovima struke (ali prave).
U okviru temeljnog obeležavanja četrdesetogodišnjice novog talasa stigli su Paket aranžman, debi albumi Šarla akrobate, Električnog orgazma i Haustora. I skoro sve je prodato unapred, pa se sada očekuje novi tiraž tih ploča. Ja se posebno radujem najavi Croatia Recordsa da će reizdati ključni album Idola Odbrana i poslednji dani. I jako me zanima kako će zvučati posle obrade snimka savremenim metodima. Tu je i mala kuća Šareni dućan iz Koprivnice koja je (kad već nismo to mi uradili) reizdala voljeni album Nestvarne stvari neprežaljene novosadske grupe Luna. Objavili su i snimak koncerta koji je Električni orgazam odsvirao u Varšavi 2013. godine. A ta ploča je do sada bila samo na poljskom tržištu. Duplim vinilom Ulje je na vodi podsetili su na koncert Haustora iz „Kulušića“ odsviranog 1982. godine. Posebno me iznenadilo što su javnosti ponovo (35 godina kasnije) predstavili zaboravljeni džez-rok album Furda, pokojnog bubnjara Korni grupe Vladimira Furduja. To je bio hrabar potez.
Nije interesovanje gramofondžija usmereno samo na veterane. Buč Kesidi, jedan od atraktivnijih novih sastava, rasprodao je pet stotina primeraka vinila Euforija u pretplati, tako da se ploča nije ni pojavila u klasičnoj prodaji. Taj album je objavio agilni Ammonite Records koji je i brojne druge nove sastave doveo na gramofone. Nažalost, osnivač i vlasnik te diskografske kuće Dejan Bošković je nedavno preminuo pokošen koronom, pa ostaje da se vidi ko će nastaviti njegovu misiju. Nabrajanje povratka dobrih delova prošlosti i stvaranja lepše sadašnjosti može dugo da traje. Samo sam poželeo da nagovestim šta je za telo bolje od bromazepama. I okrugli tanjir gramofona je neka vrsta pilule za smirenje.
A kad smo kod muzike, prošle subote su oko Spomenika Stefanu Nemanji povileneli ljudi (pretežno mladi) izveli performans: uhvatili su se u užičko kolo. Zašto? Protiv vakcina su, maski? Ne znam. Jedina distanca koje su se držali bila je od pameti. Kovid ili Kovin, što je napisao neko na netu. To me podsetilo da ni danas ne shvatam zašto su „progresivni“ studenti davne ‘68 igrali baš kozaračko kolo kad im je Tito rekao da su „u pravu“. Što bi rekao Koja „Mladost ne opravdava besvest“. O jednoj od tih mladosti sa gorčinom se pre neki dan kod Jugoslava Ćosića na TV N1 vajkao Rade Šerbedžija:
„Razočaran sam u ove naše ljevičare. Ova moja generacija šeztedesetosmaška, to je sve potrošeno. Mnogi su čak postali nacionalisti. Vjerujem u novu ljevicu.“
I jako dobro je na kraju razgovora Rade povinio poklonivši Jugoslavu istarsku malvaziju.
Autor je muzički analitičar iz Beograda
