„Politici“ je, pod vođstvom Ljiljane Smajlović, pripala neslavna uloga da pod firmom istraživačkog novinarstva prepisuje sa raznih sajtova većinom javne podatke o tome ko je, kada i koliko novca dobio od stranaca, a kad se „Politika“ povukla iz ove novovekovne istrage poturica, našlo se hadžija da tu rabotu nastave.
Neki su zapeti kao puške, a što su zapetiji to su gluplji. Sve udvarajući se niskim strastima pokazuju da nemaju poverenja u državu koju tobož brane: onaj ko veruje da se sa par miliona evra ili dolara može izazvati haos u Srbiji, slab je rodoljub i pun je neverice prema Vučićevoj tvrdnji da nam nikad nije bilo bolje u novijoj istoriji.
Nije za odbacivanje ideja da se uvede registar „stranih agenata“, onih koji primaju novac iz inostranstva, pod uslovom da se uvede registar i „domaćih plaćenika“ pod istim uslovima, a prvi da bude – transparentnost.
„Vreme“ se u tim igrama rodoljublja pominje po zasluzi. Dakle, sve je tačno što piše, samo što ništa ne piše. Dobili smo od Fondacije za otvoreno društvo nešto preko dva miliona dinara za projekat „Obrazovanje za 21. vek“, a vidimo da je i Aleksandar Vučić to prepoznao kao jedan od prioriteta srpskog društva i da će, ko god i kako god bude vodio ove poslove, bazične podatke i dobre ideje naći u realizaciji ovog projekta. Do bola je smešno što nas na stub srama, kao izazivače haosa, razapinju oni koji se obrazovanjem bave samo kad im policija dojavi da je uhapšen profesor pedofil.
Od Evropske unije dobili smo novac za projekat koji istražuje nasilje u porodici, što i ova vlada prepoznaje kao jedan od važnih društvenih problema. Naše istraživanje o pravnim pretpostavkama da se pojava suzbije potpuno je potvrđeno najavom da je vlada pripremila set zakona koji će napokon odgovoriti na Istanbulsku konvenciju. Samo, dobre ideje, mahom pomenute u našim tekstovima, kasne zbog zastoja u formiranju vlade.
Kao i u prvom slučaju, smešno je, ili pre žalosno, da nas zbog novčane podrške ovom projektu razapinju oni koji se tom temom bave samo kad neki Gastoz izudara ženu. To – profesor pedofil, učiteljica lezbejka, bilo koji oblik makljaže u estradnom horu – povećava tiraž i gledanost, a ozbiljna analiza tih fenomena u kontekstu potreba srpskog društva mora biti projektno finansirana od stane srpske države ili donatora sa strane.
Navikli smo mi da nam ološ hukće za vratom, da preti, hoće i da udari i da baci bombu, ali smo, verovatno naivno, mislili da je to prošlo s prošlim vekom. Kad, ne lezi vraže. Povampirili se isterivači duhova, piskaraju i otvorena pisma javnosti, sastavljaju spiskove nepodobnih, rang-liste izazivača haosa, bahato mrsomude, od nepoštenja i neznanja prave vrlinu i što je najgore – izgleda da imaju podršku vlasti.
Moje iskustvo u javnim poslovima nije malo. Verujte mi, sve to liči na artiljerijsku pripremu za odsudnu bitku ovih koji su nas sad zajahali i koji će, kad dođe taj trenutak, pokušati da ponište ono malo preostalih medija koji se časno drže i nevladin sektor koji odoleva sirenskom zovu pretvore u neki od vladinih servisa.
