Nikolas Negroponte, legendarni direktor Medija laboratorije Masačusetskog instituta za tehnologiju i vizionar digitalnog sveta (vidi knjigu Biti digitalan, objavljenu i u Srbiji), upustio se verovatno u najveću avanturu svog života. Nakon posete jednom selu u Kambodži, zaključio je da će tamošnjoj deci najbolje moći da pomogne ako im omogući da dobiju jeftine prenosne računare, laptopove. Potom je svoju ideju proširio na svu decu u nerazvijenom svetu.
Reč je o velikom izazovu, a Negroponte je definisao sledeće uslove. Najpre, računar mora biti jeftin, manje od sto dolara po komadu, kako bi se pronašli sponzori koji bi finansirali 15 miliona komada samo u prvoj godini proizvodnje. Godišnje bi se proizvodilo 100 do 150 miliona komada, i to od 2007. Drugi uslov je da ekran računara lako prelazi sa kolornog na crno-beli režim, kako bi se mogao gledati i na jakoj sunčevoj svetlosti (u Africi, na primer). Dalje, mora biti robustan, odnosno obložen gumom zbog mogućih udaraca u sredini koja nije baš uobičajeno okruženje za kompjutere. Iz istog razloga, ali i zbog cene, računar neće imati hard disk (preosetljiv), nego će se za čuvanje podataka koristiti jeftinija i izdržljivija fleš memorija. Niska cena zahteva i besplatan softver (Linuks), mada nije nemoguće da se u projekat u nekom trenutku uključi i neki veliki proizvođač (Majkrosoft npr.) nudeći besplatno svoju ogoljenu verziju operativnog sistema i najvažnijih programa. Konačno, računar mora imati i nezavisno napajanje, budući da u mnogim predelima gde bi se ovaj računar koristio nema uopšte ili nema uvek električne struje. Zbog toga će pored adaptera i baterija računar imati i generator na ručni pogon, to jest na navijanje. Jedan minut navijanja proizveo bi energije za deset minuta korišćenja.
Niska cena znači i relativno loše karakteristike, u ovom slučaju predviđa se procesor od tek 500 megaherca, dok je povezivanje na internet predviđeno bežičnim putem, ili preko USB portova kojih će biti u izobilju (četiri). Naravno, u godinama koje slede to se može promeniti ako cena procesora padne, ali profesor Negroponte smatra da premošćavanje digitalnog jaza između razvijenog i nerazvijenog sveta može da se obavi i sa sporijim računarima. Inače, prototip ovog uređaja trebalo bi da se pojavi u novembru na Svetskom informacionom samitu u Tunisu.
Ovakav računar, uz razvoj globalnog bežičnog interneta velike brzine, omogućio bi da ceo svet uskoro bude povezan i na izvestan način digitalizovan. Teoretski, takvoj internet mreži moglo bi se pristupiti sa bilo koje tačke na svetu, ali ostaje da se vidi kako će to funkcionisati u praksi, budući da se slični sistemi (Iridium za mobilne telefone, na primer) nisu baš pokazali kao uspešni.
Informatičko znanje prenosiće se potom s kolena na koleno (ili s krila na krilo zbog laptopova), ali u obrnutom smeru od tradicionalnog, to jest sa unuka na dede i babe. Čak i u razvijenom svetu očekuje se da se u informatičko opismenjavanje najstarijih uključe najmlađi (čak i petogodišnjaci!) jer se taj princip pokazao kao veoma uspešan i podsticajan. Znači, ništa više od onoga „šta zna dete šta je dvesta megabajta…“
