Prošlonedeljni kolaps sistema za distribuciju struje na istoku SAD i Kanade pokazao je da je internet mreža mnogo stabilnija od fiksne telefonije, o mobilnoj da se i ne govori. U trenutku kada su gradovi poput Njujorka i Toronta ostali bez struje, građani su, očekivano, posegli za telefonima kako bi se međusobno obavestili o događajima, izmenili dogovore i slično. Najgore su prošli oni koji su se mašili mobilnih. U najvećem broju slučajeva mreža nije radila, iako su bazne stanice opremljene baterijama a trebalo je da one omoguće nekoliko sati rada.
Mobilni operateri pravdaju se zagušenjem zbog velikog pritiska korisnika. Stručnjaci ih kritikuju zbog neodgovarajućeg softvera. Tvrde da je u tim okolnostima trebalo ograničiti mogućnost poziva samo na privilegovane brojeve (policiju, vatrogasce, hitnu pomoć) što bi automatski smanjilo pritisak i predupredilo tragične događaje kojih, srećom, nije bilo.
Ako ne radi mobilni, radiće fiksni, pomislio je mnogi Njujorčanin, da bi ga tamo sačekalo novo neprijatno iznenađenje. Iako se telefonski sistem napaja, uslovno rečeno, „drugačijom“ strujom i opstaje i kada nestane električne energije, telefoni su u ogromnom broju slučajeva bili mrtvi. Ovog puta krivica nije do operatera već do modernih telefonskih centrala unutar firmi, pa i domaćinstava, koje ne rade kada nestane struje. To je, napokon, stvorilo redove ispred javnih govornica koje su radile bez greške. Pouke iz ovog slučaja izvlačiće ceo svet: za početak je jasno da će zagovornici ukidanja javnih govornica zbog široke upotrebe mobilnih telefona neko vreme ćutati.
Internet, kao ni 11. septembra 2001, nije imao značajnijih problema, sem malo veće gužve na nekim sajtovima sa informacijama. Jedan od razloga je generalni strah od napada na mrežu (hakerskih) zbog kojih su razvijeni brojni sistemi pokrivanja, te su računare napajali alternativni izvori struje tj. agregati. Takođe, pokazalo se ponovo i da je početna ideja o mreži koja ne zavisi od stanja svojih delova – genijalna. Cinici bi primetili da internet i nije bio pod naročitim pritiskom ako se uzme u obzir da je zbog nestanka struje barem 30 miliona korisnika ostalo uskraćeno za pristup. Kako god, mreža je funkcionisala bez problema.
No, ako raspad distributivnog sistema ne može da mu naudi, internet je i dalje pod stalnom pretnjom ljudi. Aktuelan je kompjuterski crv Blaster ili LovSan, koji se „hrani“ do sada nedovoljno poznatom rupom u novijim verzijama operativnog sistema Windows XP.
Kao i drugi virusi ovog tipa, Blaster se raširio elektronskom poštom, dosta neprimetno, a korisnici su ga otkrili kada je počeo da im resetuje računare dok su na internetu. I to na svakih pet minuta.
Druga faza nastupila je kada je Majkrosoft objavio „zakrpu“ za problem, a Blaster korisnike uputio na nepostojeći sajt, nadajući se da će ih tako onemogućiti da ga izbrišu kako bi sa svih zaraženih računara napao na Majkrosoft. Ovde su, već, tvorci virusa napravili grešku te je Majkrosoft lako preusmerio korisnike na pravu adresu i sprečio katastrofu. Privremeno, tvrde neki, ubeđeni da Blaster nije rekao poslednju reč, odnosno da virus ima još „ideja“ koje su neotkrivene.
Ukoliko ste se suočili sa Blasterom na svom računaru ili sumnjate u to, posetite www.microsoft.co.yu, gde je ovaj problem (i rešenja) široko predstavljen i to na srpskom jeziku.
