Nije majka karala Marka što se kockao, već što je o tome postovao na društvenim mrežama. Tako bi se mogla apdejtovati, to jest osavremeniti pouka o “kockarskom vađenju”. Primenljiva i na aktuelnu priču o Novaku Đokoviću i njegovoj australijskoj kalvariji.
Možda jeste preterano reći da su stvari za njega krenule naopačke samo zbog objave na Instagramu, da stiže u Melburn da igra tenis zahvaljujući medicinskom izuzeću, ali to je svakako imalo priličan uticaj. Ne znamo kako bi se stvari odvijale da tog posta nije bilo, ali pretpostavka je da je to bila kap koja je prevršila čašu žuči koju su svi u Australiji morali da popiju od početka pandemije.
Onda je klupko krenulo da se odmotava, tačnije odmotala se Novakova lajna na Instagramu gde je svako, bez imalo truda, mogao da isprati njegove aktivnosti u vreme kada je bio kovid pozitivan. Budući da to nije bio argument za ukidanje vize, ne možemo reći da su Instagram postovi poslužili kao dokaz na sudu, ali svakako su bili od značaja za kreiranje atmosfere koja je na kraju izdiktirala vlastima šta da rade.
Mnogi političari ili javne ličnosti zamrzavale su svoje privatne naloge kada su stupali na neku funkciju, ceneći da će im “izneseni stavovi su samo moji” potencijalno naneti više štete nego koristi. S druge strane, danas je nemoguće obavljati neku funkciju bez zvaničnog naloga na Instagramu, dok Tviter i Fejsbuk dobro dođu. To je najbrži i najdirektniji put do najvećeg broja birača, a indirektno do svih. Pa, otkud onda sve te nevolje?
Jednostavno, u promenjenom kontekstu. U trenutku objave vredelo je jedno, ali se ta vrednost u međuvremenu promenila, a objava stoji kao svedočanstvo koje ne možemo da sakrijemo. A valjalo bi, ponekad. Jedino gore od toga su očigledne greške, nepažnja kod fotografisanja koja odaje poverljivu informaciju, ili nevešta manipulacija slikom koja ukazuje baš na manjkavost koju bismo da sakrijemo.
Ako je sve toliko rizično i potencijalno katastrofalno, zašto se jednostavno poznati i priznati ne maknu sa društvenih mreža? Eh, pa ne mogu, jer su društveni mediji merilo uticaja koji se pretvara u novac ili podršku, a često i u jedno i u drugo. Selebritijima se plaća da nešto promovišu ili je promocija deo šireg sponzorskog ugovora, samim tim i važna obaveza. Zato su njihove objave stilizovane i ušminkane, mi obični korisnici ne dobacujemo do tog kvaliteta ni sa onom jednom fotografijom (od sto) koja je baš uspela. Tako se prepoznaje kada je nekome postovanje posao, a kada čista zabava i ekstrovertnost.
Stručnjaci za digitalni marketing savetuju da se profi vođeni nalog uvek deli na trećine, jedna promoviše “proizvod” (glumac ili glumica bi kačili scene sa snimanja filma, na primer, pisac nešto vezano za knjigu itd.), druga trećina je za deljenje tuđih sadržaja ili ukazivanje na neke “korisne” stvari, gde mogu da se uglave i razna sponzorstva, a treća trećina koristi se za brendiranje same ličnosti, “privatnog” života, vrednosti za koje se neko zalaže.
Ko ima dobru ekipu kontent menadžera, prepustiće im da pretpostave negativne posledice neke objave u budućnosti pa da nastoje da to preduprede, recimo da se ne slikate u majici sa političkom porukom ako postoji mogućnost poslovanja sa onima koje kritikujete, ili da ne nosite krzno ako vas prati mnogo zaštitnika životinja, što sve rešava dobar algoritam.
U Novakovom slučaju postovi na Instagramu pretvorili su se u neiznuđene greške, a kako on brzo uči i naučeno primenjuje, pratimo ga da vidimo kakve će slike ubuduće da kači.
