Iako se računanje materijalne štete od terorističkog napada na SAD smatra neukusnim u trenutku kada ni sve žrtve nisu pobrojane, pitanje revitalizacije Njujorške, američke, pa i svetske privrede nakon tog događaja postavljeno je čim je bilo izvesno da su napadi završeni. „Njujorški minut“ kao vremenska odrednica za nešto što traje neshvatljivo kratko i opisuje puls najživljeg grada na svetu došao je do izražaja, i ako postoji neki razlog zašto se poslovanje na berzi nije obnovilo odmah sutradan onda je on u domenu bezbednosti i psihologije. U operativnom smislu, firme gotovo da nisu morale da prekidaju posao, čak ni one koje su u ovoj tragediji izgubile 80 odsto zaposlenih (Kantor Ficdžerald).
Većina firmi koje su najstrašnije pogođene bave se finansijskim konsaltingom, bankarskim uslugama i berzanskim transakcijama, što upućuje na baratanje ogromnom količinom informacija. Nadomestiti visoko obrazovane i nesumnjivo dobre saradnike koji su u nesreći stradali biće izuzetno teško, ali gubitak informacija predstavljao bi poslovnu katastrofu koja bi se direktno odrazila na milione Ameikanaca, pa i stanovnika drugih zemalja širom sveta. To se nije dogodilo zbog postojećih sistema za zaštitu podataka koje danas koriste sve ozbiljne firme u svetu. Sve poslovne informacije automatski se kopiraju i šalju na servere fizički izmeštene na druge lokacije, često vrlo udaljene od kancelarija firme.
Ova predostrožnost nikako nije rezultat nečijeg očekivanja da bi teroristi mogli da sruše simbol američke ekonomske moći, već strah od svakodnevnih katastrofa manjih i većih razmera kao što su požari, poplave ili višečasovni nestanak struje. Finansijske firme danas posluju praktično 24 sata dnevno, pogotovu one koje imaju predstavništva širom sveta i ne mogu sebi dozvoliti luksuz da im poslovne informacije budu nedostupne. U slučaju da neka od poslovnica iz bilo kog razloga ne može da radi, svi njeni poslovi mogu se razvrstati kod ostalih, tako da klijenti ne primete da problem uopšte postoji. Da ne govorimo o tome da najjače svetske berze imaju rezervne prostorije, potpuno opremljene za rad, spremne da „uskoče“ u roku od nekoliko minuta, ukoliko dođe do bilo kakvog problema. Posao ne sme da stoji.
Upravo iz navedenih razloga u trenutku kad su vrednosti svih velikih kompanija na berzi beležile pad kao direktnu posledicu događaja iz prethodne nedelje, vrednost firmi koje se bave zaštitom elektronskih podataka poput britanske Guardian IT (www.guardianit.com) i američkih Survive (www.survive.com) i Comdisco (www.comdisco.com) porasla je pedeset posto. Britanci su naročito oprezni kada su u pitanju moguća ometanja poslovanja, budući da se sa terorizmom bore već trideset godina. Predstavnici Gardijan IT-a izjavljivali su ovih dana kako su ozbiljno razmišljali da preko puta Njujorka u Nju Džersiju otvore rezervne kancelarije koje bi mogla da koristi svaka ugrožena firma, a sada je ostvarenje tog plana sasvim izvesno.
Naravno, neće se svi izvući tako lako iz pomenutog loma, a najveću cenu će platiti male firme koje sebi nisu mogle da priušte adekvatnu zaštitu podataka. Na njihovom primeru mogli bismo i mi izvući neke pouke budući da nam tek predstoji ozbiljna digitalizacija privrede. Za početak, razmislite o „bekapovanju“ sadržaja sopstvenog hard diska. Razloga za brigu ima dovoljno.
