Jedna od omiljenih medijskih floskula, koju sve češće čujem, naročito na početku jesenje TV sezone, jeste „životne teme“.
Gotovo da nema TV kanala čiji autori ili urednici ne posežu za ovom frazom kada najavljuju novu programsku šemu. Svake jeseni, poput modnih kreatora, TV autori pokušavaju da definišu medijski trend, poput omiljenih boja i krojeva.
Međutim, primetio sam da „životne teme“ na različitim kanalima znače različite stvari. Ipak, može se reći da je to univerzalni alibi za nekoliko čestih novinarskih i uredničkih izgovora. Televizije su, generalno gledano, toliko daleko od naših svakodnevnih života i svakodnevnih problema da sam se s pravom upitao: Šta je to „život“ u TV programima u Srbiji?
Prvo i najčešće značenje je vezano za selebriti okruženje, a danas se u ovom rezervatu ravnopravno nalaze Estrada i Politika. Kada se Aca Lukas posvađa sa ženom, tabloidi prate svaki korak aktera, tu se kače i televizije, pa uživo slušamo sa kim se nevernica „heftala“ i ko je koga tukao, ili je u pitanju sačekuša. U ovom „životu“ poznatih, mediji pronalaze krv i meso postajući ravnopravan akter afere. Televizija postaje deo života, prijatelj i huškač glavnih likova, a granica između javnog i privatnog je izbrisana. Nasilje u porodici postaje kulisa za TV šou, a život piše nove epizode sapunice dok televizija samo suflira.
Drugo značenje „životne teme“ vezano je za privatni život političara. U emisiji „Svitanje“ na Televiziji Pink, kolega je pre nekoliko jutara nadahnuto govorio o novinskom tekstu „Šef voli kad ga zaljutim“, gde su „Večernje novosti“ otkrile identitet Vučićevog kuvara, poreklom iz Leskovca. Voditelj je sa velikim osmehom objasnio kako su nam svima drage te „životne teme“ o navikama naših lidera, o tome kakvi su oni kao obični ljudi. Savršena medijska priča, poput pevanja Ivice Dačića, partnerke Ane Brnabić, sandala koje nosi Palma ili Zoraninog šlema. Samo, da li je to deo naših života?
Treće i možda najvažnije tumačenje ovog fenomena vezano je za stanje slobode medija u Srbiji. „Životne teme“ su fantastičan eufemizam za neku vrstu autocenzure, jer će one zameniti one dosadne priče i analize, koje zaboga više nikoga ne interesuju. Koga još zanimaju relevantne ekonomske ocene, dijalog o važnim političkim temama, parlamentarni život, vladavina prava i stepen autonomije demokratskih institucija. Ukoliko specifičnu težinu vašeg medijskog sadržaja smanjite na nivo leptira i kolibrija, nećete imati problem sa bilo kojom vlašću, a primenićete istu populističku logiku koju koriste političari.
„Životne teme“ su praktično bežanje od „politike“. Primer za to je i gašenje Televizije B92 koja će se izvesno reinkarnirati u O2, novi TV kanal sa čistim portfolijom, medijskom tabula razom koja će bez tereta nasleđa Devedesetdvojke moći bez stida da prodaje nakit i veseli gledaoce „životnim temama“. Ovo nije prvi put da se piše nekrolog za B92, mislim da je dobro što je još jedna mimikrija završena, a tačan trenutak smrti je veoma teško utvrditi. Kao što sam jednom rekao, za neke od nas je B92 umrla kada je ukinut „Ritam srca“, za nekog kada je počeo „Veliki brat“, ili kada je radio postao Play i tako je smrti Devedesetdvojke onoliko koliko je i njenih fanova. Zato je možda dobro da je neko konačno pacijentu u komi, koji je klinički mrtav godinama, isključio aparate.
Međutim, zaštitno lice te transformacije je Sergej Trifunović, koji je poslednjih dana markiran kao najveći protivnik aktuelnog režima. O2 je tako umesto aparata za kiseonik u medijima, koji bi izazvao smeh i euforiju, postao O2 – opozicioni simbol! Izgleda da u Srbiji „život“ nikada ne može umaći „Politici“.
Paradoksalno je što će i nakon početka O2, još uvek ostati sajt B92.net. Izgleda da je jedino u sajber prostoru ostalo medijsko pamćenje i da je tu najteže programsku politiku promeniti preko noći jednostavnom promenom znaka i imena.
Na kraju nam ostaje ono najluđe značenje „životnih tema“ koje ćete i ove jeseni gledati u najmanje dva rijaliti programa, na Pinku i Happyju. U „Zadruzi“ i „Parovima“ videćete sve aspekte života u kontrolisanom okruženju koje će na Pinku dobiti razmere kao u filmu Trumanov šou. Količina rijaliti logike je na Happyju tolika da u emisiji „Ćirilica“ već drugi put tokom gostovanja predsednika Vučića neki od statista padne u nesvest. Više ni Vučić nije bio siguran da li se momku zaista slošilo ili Marić izvodi kerefeke. Susret sa svakodnevicom Vučić je imao i prilikom sudara sa nekakvim krimosima koji su pijani i drogirani divljali kolima po Topčideru u osam izjutra. Dobro došao u naš svet, reći će mnogi vozači koji svakodnevno gledaju bahatu vožnju, samo ovde je trebalo utvrditi da li su ti krimosi obični kriminalci ili atentatori. Na ovakvoj dramaturgiji mogao bi da pozavidi i Željko Mitrović, koji najavljuje usvajanje bebe koja će rasti u „Zadruzi“. I taj čovek driftuje, to je novi izraz koji smo naučili kad palite gume pod ručnom, samo Željko driftuje medijski – za rijaliti. Tu će akteri pokazati šarenilo naših mentaliteta, pohlepe i medijske pornografije. Život je tu ogoljen do koske i creva, pa ćete ga gledati do mile volje.
