Jedan od najživopisnijih karaktera naše tranzicione stvarnosti proteklih decenija jeste rektor i vlasnik Univerziteta Megatrend, doktor Mića Jovanović.
Njegova visokoškolska ustanova je došla ponovo u žižu javnosti posle emisije na televiziji N1 „Mega diplomac“, gde je istražena istorija doktorske disertacije ministra Nebojše Stefanovića. U ovom zanimljivom dokumentarcu, temeljno je opisan razvoj Megatrenda, ili tačnije, proces njegovog razvoja i akreditacija. Još jednom je, prateći pojedinačan slučaj, otkrivena mnogo šira slika funkcionisanja ove obrazovne institucije. Verujem da je primer „diplomca Neše iz Beograda“ ovde samo paradigma jedne višedecenijske prakse urušavanja sistema visokoškolskog obrazovanja u Srbiji.
Još od nastanka (iz vremena SPS-a), Megatrend je uspešno prolazio proces verifikacije i beležio konstantan rast broja studenata. Ova inflacija diploma veoma liči na našu hiperinflaciju iz devedesetih, kada je sve bilo po zakonu, ali na štetu državne ekonomije. Poslednji put Mića Jovanović bio je u medijima povodom uvođenja novih obrazovnih profila na fakultetu, poput diplomiranog di-džeja. Ipak, brojke pokazuju da su na ovom fakultetu poslednjih decenija diplomirale na hiljade danas aktivnih državnih službenika. Međutim, posle emisije na N1, ali i odluke etičke komisije BU da ospori doktorat ministru Siniši Malom, sve češće smo mogli da čujemo glasove kako treba preispitati rad Megatrenda.
Gotovo preko noći, Mića je objavio prodaju Megatrenda za 56,1 milion evra nemačkom konzorcijumu fondova čiji direktor je izvesni gospodin dr Dejan Đorđević. Njegova firma u Srbiji je zvanično registrovana za promet kancelarijskog materijala, mašina za fotokopiranje i prodaju automobila?! Na sajtovima pomenutog konzorcijuma su fotografije osoba sa stokova, dakle manekeni. Pojavila se realna sumnja da je Mića Jovanović preko fiktivnog fonda od sebe kupio svoj Univerzitet i tako izneo pare iz zemlje, verovatno na Azurnu obalu, gde ima vilu.
Tako je nastao jedan od zvezdanih momenata domaćeg TV programa, kada je Mića gostovao u jutarnjem programu TV Prve kod Jovane Joksimović.
Priznajem da sam potpuno fasciniran načinom na koji je odgovarao na pitanja voditeljke, u najboljoj tradiciji velikih prevaranata iz svetske literature. Ovaj Ostap Bender iz dela Iljfa i Petrova, dostojan Nušićevih komada, vrhunski je ovladao tehnikom lakonskih odgovora, od svog raspoloženja, preko izmišljenih detalja, uvek sa blaženim osmehom, uvek konfuzan, nikada zbunjen. Mrtav-ladan je opisao kako ga je „čovek koji priča nemački zvao na mobilni“, pa mu je rekao da će poslati onog dr Đorđevića da s njim pregovara.
A da je bilo lako, nije, pregovori su trajali mesecima, viđali su se 50 ili 60 puta. Bilo je tu i ekonomije na najvišem nivou: „Ja njemu dobar gudvil i duplo para, on meni dju dilidžans i nađemo se na pola. Tu je pala ruka ruci, mada je sve na reč, bez kapare. Posle 15 meseci pregovora, dva meseca je Đorđević netragom nestao, valjda zbog saspensa, ali kad se pojavio, rekoh – hajde!“ Prva tranša na Badnji dan, a resto do sredine 2022.
U 18 minuta gostovanja na Prvoj, Mića bi čak i najdobronamernijem revizoru mogao da pobudi sumnju. Međutim, ono što kod Miće izgleda komično u suštini je tragičan spoj kapitala, o čijem poreklu sada samo nagađamo, političke moći (u svim režimima) i visokog obrazovanja koje postaje roba ispod cene. Mića je, dakle, u svojoj suštini nastavak jednog niza tragikomičnih likova koji su služili kao paravan za različite netransparentne aktivnosti. Uvek su imali imidž „ljudi iz naroda“, koji demistifikuju, bankarstvo, ekonomiju, biznis ili visoko obrazovanje. Setite se samo medijskih nastupa Jezde, Dafine, ali i Karića, kojima su svojevremeno pripisivane natprirodne moći. Uvek su to bili ljudi koji nisu izgledali kao moderni menadžeri koje niko ne razume, ili profesori koji mudruju i komplikuju stvari. Kod ovih „narodnih stručnjaka“ sve je jednostavno, oni liče na vaše tetke, teče ili stričeve koji se u sve razumeju. Svima su usta uvek bila puna razumevanja za „obične ljude“, ponašali su se bezmalo kao humanitarni radnici, a vezuje ih takođe bezuslovna ljubav sa svakom vlašću. Osim jedne epizode, kada je Bogoljub Karić pomislio da može biti konkurencija vlasti, pa se okliznuo i zamalo pao i naučio lekciju. Mića Jovanović danas brine za svoje nastavno osoblje, jer je novi vlasnik izjavio kako će ubuduće nastavnici raditi ne za pare, već iz ljubavi.
Epilog priče o Mega Mići možda ipak nećemo skoro gledati. Gotovo sam siguran da će on rasplet gledati iz perspektive Azurne obale, sa lovom na računu. Siguran sam da bi detaljna istraga poslovanja i procesa akreditacije Megatrenda uznemirila mnoge, baš kao i poreklo hiljada diploma i silnih miliona kojima se Mića frljao na televiziji. Ipak, možda bi bilo dobro da se sumiraju ocene, podele kečevi onima koji nisu zaslužili prelaznu ocenu i definišu pravila koja moraju da se poštuju. Nešto kao konvertibilni dinar, kojim je pokojni deda Avram prekinuo najveću inflaciju u svetu nakon Drugog svetskog rata. Do tada, likovi poput Miće će ostati, kako on sam za sebe reče – u punom kapacitetu!
