Grupa istraživača u Birmingemu veruje da je došla do fantastičnog otkrića koje će značajno promeniti način na koji kupujemo. Oni su izumeli optičku etiketu koja se čita pomoću aplikacije na mobilnom telefonu i otkriva nam da li je proizvod za koju je zakačena autentičan. Tvrde da ju je nemoguće krivotvoriti. U tom slučaju za samo nekoliko sekundi mogli biste u bilo kojoj radnji (ili na tezgi) da utvrdite da li vam prodaju „the real McCoy“ ili jeftin lažnjak, bilo da se radi o farmerkama, ajfonu ili parfemu.
Naravno, postavlja se pitanje da li prevarant jednostavno može da stavi lažnu stvar u pravu ambalažu, recimo ako je u pitanju lek. I za to postoji revolucionarno rešenje, aplikacija Uproove (čita se jupruv i može se prevesti kao „ti odobri“). U pitanju je audio/video šifra koja u sebi nosi vremenski pečat. Njeni autori su vrlo uzbuđeni, veruju da će njihov izum preokrenuti naše živote i učiniti falsifikovanje nemogućim.
Evo kako.
Jupruv koristi blackchain tehnologiju, sličnu onoj koju koristi bitkoin. Vaš „potpis“ se najpre uvlači u dokument (recimo fotografiju) tako da ga je nemoguće odatle istisnuti, a o sebi nosi još jednu važnu informaciju. Vremenski pečat. Što otvara brojne mogućnosti.
Recimo da ste dobili ideju za film ili knjigu. Sve što treba da uradite jeste da je bacite na papir, fotografišete i tajmstempujete to jest vremenski zapečatite. Ukoliko vam neko ospori autorstvo ili prvenstvo, dovoljno je da se pozovete na „overeni“ dokument i dokažete da ste se prvi setili. Nebitno je koliko ste nebitni, vaš vremenski pečat trebalo bi da vredi na svakom sudu. Kada ga razumeju i prihvate.
Autori Jupruva poručuju da je njihov proizvod idealan za one koji iznajmljuju stanove ili kola jer je dovoljno da ih pre iznajmljivanja slikaju i zapečate i time dokažu u kakvom su ih stanju uzeli. Umetnici bi dokazivali autentičnost svog dela, poneko bi mogao da dokaže gde je tačno bio u određeno vreme (vremenski alibi), a najinteresantnija primena mogla bi biti kod overe dokumenata.
Ova aplikacija potvrđivala bi autentičnost dokumenta, kako fizičku tako i vremensku. Ako bi neko prodao isti stan trojici ljudi, pravi kupac bio bi onaj čiji je vremenski pečat najstariji. Baza dokumenata otkrivala bi ima li nedozvoljenih kopija.
Ne samo to. Bilo kakva intervencija na dokumentu je nemoguća jer bi se time automatski menjao i vremenski pečat (upisivao bi se trenutak te promene). Za razliku od sadašnjih dokumenata koji se mogu menjati i kada ih overi četa notara.
Kombinacija dve pomenute aplikacije doneće nam vremenski overene etikete, jednostavnim skeniranjem utvrdili bismo da li je to što nameravamo da kupimo zaista u vlasništvu prodavca ili je „šanirano“. Još gore, razotkrili bismo „šanera“ koji nam valja robu koja nije ukradena pa ide ispod cene, već je nabavljena na nekoj masovnoj rasprodaji.
Vremenska overa bi mogla da bude tek stvarna revolucija koja bi potpuno obesmislila potrebu za sadašnjim načinom overavanja, da ne pominjemo klasični pečat. Ne bih se još prepao da sam srpski notar, ali bih pažljivo pratio razvoj aplikacije u Americi.
