Ranjeni dečak sa Kosova izašao je iz kome i amnezije, ljubazno se predstavio premijeru, zahvalio Divcu na poklonjenoj majici, čak dometnuo i jedno „nisi treb’o„: sumrak u kojem je bio nije mu uništio ni urođenu tankoćutnost ni ono čemu su ga naučili.
Šta bi nakon takvog šoka bile prve reči nekog odraslijeg?
„Lisica i ždral“ su se ovim pitanjem obratili dvojici vodećih domaćih psihologa (nije prof. Korać), redovnom profesoru Univerziteta u Ohaju te dvema građankama Srbije i Crne Gore koje se profesionalno bave proricanjem sudbine. Procene naših sagovornika – koji bi želeli da ostanu anonimni iako su svak u svome fahu upravo slavni – bezmalo su podudarne; tamo gde su se stručnjaci delimično razišli ukazaćemo na razlike.
1. Sklanjajte se od mog uzglavlja, o Arbanasi, ne, još je gore, vi ste dosmanlije, phu, phu, gde mi je Karadžićeva Sitovacija da oteram demone… (Prof. dr. sci. gosp. K.Č.)
2. Načelniče, smesta donesite moj portret koji su mi poklonili robijaši, hoću da ostane u šok-sobi i kad se ja oporavim i odem odovud glavom bez obzira (Ministar pravdeni, gosp. Vl.)
3. Nisam vlastan da kažem ko sam dok u prisustvu dva svedoka ne vidim izvod iz matične knjige rođenih ne stariji od šest meseci. (Državnik godine 2000-te, a i narednih)
4.
a) Izbori će biti kad im bude vreme.
b) Živeo Kolin Pauel.
c) Long lajf, mister Pauel. (Živkov&Ć)
5.
a) Otkud ja ovde? Ovo nije poljska bolnica, ti nisi Čiča, ti si partizanski doktor, gde je Kalabić?!
b) Prva reč koju sam naučio bila je Kosovo. Nisam znao ni kako se zovem, a znao sam za Kosovo. Otuda priča o meni. „Čiji si ti, mali?“ „Kosovo.“ „Kolko imaš godina?“ „Kosovo!“ „Jesi ti malo ćaknut!“ „Kosovo…“ (V.)
6. Ne daj me, kume, gde sam to ja? Na VMA?! Hoću u Kamenicu! Ako treba da zaveštam organe, hoću da to bude mojima gore, tamo az pojdu, ja sam Vuk Isakovič, ne treba mi ni infuzija od Beograda… (Č.)
7. Nepravdi koja se nanosi siromašnima i neobrazovanima čovečanstvo mora stati na put, a pogotovo i pre svega mora stati na put nepravdi koja pogađa mene i moju porodicu iako nismo ni siromašni ni neobrazovani! Toliko smo toga učinili za planetu koja se nije pretrgla da nam dobro dobrim vrati, donesite ovamo sva moja dela, neka budu na intenzivnoj nezi, ona su deo mene… (Double M)
8. Američki borbeni avion F-44 dostiže visinu od 97.000 stopa jedanaest sekundi nakon poletanja, ispaljuje šesnaest raketa u sekundi, obim struka prošlogodišnje mis sveta bio je 61 centimetar, ovde u Basri trenutno je 186 Farenhajtovih stepeni, što je pedeset i nešto naših odnosno Celzijusovih stepeni. (M. Lazanjski)
9. Gde sam ja? Ovo nije Šilerova! Sanjao sam da mi je džip eksplodirao, šta, stvarno je eskplodirao, da, sad se sećam, ali dobio sam odmah drugi, zar ne, dobro će mi doći da odvezem jednu ženu i dete na jedno mesto, šta, i to je obavljeno, super, super… (Potpredsednik)
10.
a) Zašto ležim naglavačke, je l’ ja ovde dajem ili primam infuziju? Šta?… Ja rekao da ćemo prevrnuti nebo i zemlju?! Pa mislio sam figurativno, vratite smesta sve u prvobitno stanje!
b) Lepo je što ste svi došli da me obiđete, u Lutri znači nema nikog!
c) Ako mi za nedelju dana ne bude bolje, daću ostavku na mesto rekonvalescenta (Drž. tajna)
11. Svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu zaveštavam Slobodanu Miloševiću, ovaj amanet stupa na snagu odmah i ne može biti osporen taman ja sto puta prezdravio! (B. Jelica)
12. Zajednica Srbije i Crne Gore mora se čuvati kao zenica oka svog, inače neću imati čime da predsedavam! Dosta mi je legende u kojoj ja jašem popa, hoću da me pamte kao predsednika Skupštine, Skupštine koja je građane Srbije i Crne Gore uvela u Evropu! Batić i njemu slični hoće namerno to da mi uskrate, to nije lepo, nije pravedno, a ne verujem ni da je zakonito, što je dakako i najvažnije! (Zaštić. uzorak)
13. Legija mu je stavio glavu na rame i plakao jedno dvadeset minuta, Milošević je ponavljao: „E moj Cema, šta ćemo nas dvojica sada!“ To je sve čega se sećam, a da li sam podelio stanove funkcionerima SPS-a i JUL-a, ne znam! Ako i jesam, nek mi je halal, sad sam zaboravio, i mogu vam reći da osećam ogromno olakšanje! (Susjed)
14.
a) Ne priznajem ovu bolnicu, priznajem samo kućnu negu!!.
b) Neću da se budim iz kome ako moj oporavak ne bude prenosila ili makar snimala televizija s ciljem da u udarnom terminu prikaže snimak.
c) Moja supruga je napisala najstručnija i najpotresnija dela protiv ropstva, nepravde i eksploatacije čoveka po čoveku, nas dvoje smo živeli u siromaštvu ali i u ljubavi, iz te ljubavi dobili smo ćerku koja se doduše bila odala televiziji i bila brza na obaraču, ali smo dobili i naprednog dečaka koji je prkosio NATO bombama, ulepšavao je rodno mesto gradeći kutak za najmlađe, e tu i takvu porodicu koja je ćelija društva svetski moćnici bi da razbiju. Pri tome ne prezaju od monstruoznih optužbi: da sam izazvao dva-tri genocida, da sam poručio nekih pet-šest ubistava; u težnji da me na svaki način ponize pripisuju mi i atentate koji nisu uopšte uspeli, neću ništa više da kažem, znam ja vas, napisaćete mi dijagnozu logoreja, i što god posle budem rekao vi ćete reći, eto ga, opet melje, e nećete! (Zna sv. dete u Srb.)
15. Sve ću da vas tužim, i vas, sestro, šta me gledate, a ti ćuti, baš zato što si mi advokat, i tebe ću da tužim. (Novorođenče)
