Ajped (iPad) je tek počeo da se prodaje i to isključivo u Americi, a već može da upravlja jednom bogatom evropskom državom. Koliko god ovo zvučalo kao duhovita američka reklama, zapravo je istina, ili barem delimična istina. Jer, norveški premijer Jens Stoltenberg upravo to je radio prošle nedelje kada se sa hiljadama drugih ljudi neplanirano duže zadržao u Njujorku, sve zbog erupcije vulkana na Islandu.
Stoltenberg je bio u Vašingtonu na samitu o nuklearnoj bezbednosti i planirao je da se vrati u četvrtak. Ispostavilo se da je to nemoguće, jer su svi letovi za sever Evrope, dakle i za Oslo, bili otkazani. No, posao premijera ne može da čeka i Stoltenberg je vreme provodio u VIP salonu na svojoj novoj spravi, komunicirajući sa saradnicima u Norveškoj. Nije trebalo mnogo vremena pa da se ta slika pojavi u novinama, na radost menadžmenta Epla (Apple). Jer, koliko treba platiti premijeru jedne od najbogatijih evropskih zemalja da reklamira vaš proizvod?
Sudeći po reakcijama iz norveške vlade, čini se da je njihov premijer više testirao šta sve ajped može nego što mu je zaista prepustio sudbinu zemlje. Za početak, komunikacija ajpedom je nesigurna, koristi se lokalna bežična mreža, a i sprava je nova, neispitana od strane norveške službe bezbednosti, pa se ne zna da li se u nju lako ili malo teže upada. Nije naivno pitanje, ajped je zabranjen u Izraelu jer radi na frekvencijama koje su u ovoj zemlji rezervisane za državne službe. I to je tamo ozbiljan problem jer onemogućuje izraelske programere da prave aplikacije za trenutno najinteresantniji novi hardver.
No, vratimo se norveškom premijeru. Njegovi saradnici kažu da je on, u tom vulkanskom izgnanstvu, koristio i laptop i mobilni telefon, praktično sve što mu je bilo na raspolaganju ne bi li razrešio pitanja koja su mu postavljali saradnici iz vlade. Potom se ukrcao u avion za Madrid odakle je do Osla stigao kolima, verovatno testirajući vajerlese i mobilne mreže svih zemalja kroz koje je prolazio.
Stoltenberg je bio tek najzanimljiviji primer ove saobraćajne krize, ali važnije je to što se pokazalo koliko je današnji internet moćan i nezamenljiv. Milioni onih kojima je vulkan pokvario neke planove bacili su se na mrežu. Bilo da pronađu alternativni prevoz do željene destinacije, obarajući usput sajtove nekih rentakar agencija i železnica, bilo da su umesto sastanaka uživo organizovali internet konferencije. Tvitovanje i fejsbukovanje, kao način da se stupi u kontakt sa nepoznatim ljudima koji bi mogli da vam pomognu u gradu u kojem ste se nevoljno zatekli, posebna su tema.
Srbija nije bila posebno pogođena vulkanskom prašinom, te nismo mogli iz ove situacije da izvučemo korist niti da naučimo neku dobru lekciju. Recimo, oglašavanjem na socijalnim mrežama neko je mogao da popuni svoj hotel ili organizuje prevoz nekome ko ne bi pitao za cenu da se domogne kuće i posla na koji mora da stigne.
Nemojte se plašiti da neki domaći političar krene stopama, to jest prstima Jensa Stoltenberga. Budući da ajped može da obavlja samo jednu funkciju u jednom trenutku, verujem da im je potpuno neinteresantan.
