Prošle nedelje u Pragu vlade Srbije i Jugoslavije (Crna Gora nije posebno spominjana) potpisale su sa američkom softverskom kompanijom Majkrosoft Sporazum o strateškom partnerstvu. Ovaj sporazum, već više puta najavljen u raznim prilikama i u raznim varijantama, sudeći prema informacijama sa zvaničnog veb sajta Vlade Srbije, predviđa u najvećoj meri korišćenje Majkrosoftovih proizvoda u školskim i akademskim kao i u nekim javnim ustanovama. Budući da se radi o Majkrosoftovoj donaciji, težište Sporazuma je na edukaciji tako da se predviđa određen broj softverskih licenci (prava na korišćenje kompjuterskih programa) za škole i fakultete u Srbiji (verovatno i u Jugoslaviji), čak hiljadu nedelja obuke za instruktore i sto pretplata za Majkrosoftovu razvojnu mrežu (MSDN). Takođe, Majkrosoft nudi pravnu pomoć vladama, pre svega po pitanju problema softverske piraterije, svu potrebnu tehničku podršku (telefonom, elektronskom poštom, faksom, internetom) za donirane programe, a preporučuje se za pitanja elektronske administracije tzv. e-governmenta.
Reklo bi se da Majkrosoft mnogo nudi, ali svi se pitaju šta traži. Pa, prema ovom sporazumu, ne tako mnogo. Da obe vlade uvedu malo reda u oblast informatike u smislu zabrane korišćenja ilegalnog softvera najpre u javnim institucijama, a potom i drugde; da zabrane trgovinu ilegalnim to jest piratizovanim softverom; formiraju inspekcijsku službu koja bi vodila računa da Sporazum ne ostane samo mrtvo slovo na papiru. Čini se da smo dosta dobili, a od nas se traži tek da se ponašamo normalno, kako i priliči iole ozbiljnom društvu. I, gde je tu sad kvaka?
Za one koji malo prate zbivanja u svetu, posebno vezana za suđenje Majkrosoftu za monopolsko ponašanje, izvesna sličnost mogla bi se naći u predlogu ove firme za poravnanje sa SAD davanjem softverske donacije i prateće podrške u vrednosti od milijardu dolara u narednih pet godina. Nekih 500 miliona dolara Majkrosoft će isporučiti školama i fakultetima u softveru, dok će ostatak biti dat raznim fondacijama. Lep gest, još lepše prihvaćen od države, samo su se ostali proizvođači softvera i hardvera žestoko pobunili na ovoliku ljubav.
Najglasniji je bio Epl (Apple), firma koja ima značajno tržište baš na školama i fakultetima. Predsednik kompanije Stiv Džobs izjavio je da bi Majkrosoft morao celokupnu donaciju da povrati u keš parama, pa nek onda škole same odluče šta će da kupe. Ovako, ako dobiju besplatan Majkrosoftov softver, i ostatak od pola milijarde dolara škole će potrošiti na opremu koja odgovara tom softveru izbacujući konkurenciju iz igre i osposobljavajući čitave generacije da koriste ekskluzivno Majkrosoftove proizvode. „Pa, gde je tu kazna“, pita se Stiv Džobs.
Druga stvar na koju u Eplu ukazuju jeste cena softvera. U strukturi cene Majkrosoftovog softvera profitna margina je veća od 90 odsto te će doniranih 500 miliona dolara firmu koštati realno milion. Uticaj na mlade naraštaje dođe mu kao dodatni ekstraprofit, termin još nepoznat čak i u našoj privredi.
