Ekonomija mržnje

Zvuči malo kao logička zagonetka, ali pokušajte da je rešite. Vi ste oglašivač kome je veliki internet servis ponudio odličan ugovor, garantuju da će za prihvatljiv iznos vaš oglas imati, recimo, milion prikaza, odnosno da će se toliko puta pojaviti na ekranu pored nekog sadržaja. S druge strane, internet je slobodan medij i poneki (mnogi) korisnik iz nekog razloga želi da čita zašto je dobro mrzeti pripadnike neke druge grupe ili ukinuti nekome osnovna ljudska prava, zašto treba prodavati drogu ili silovati. Ima takvih tekstova, pa i gorih, naročito na društvenim medijima. Stižemo do zavrzlame. Da li je u redu da se vaša reklama nađe pored ovakvog teksta? I čija je to odgovornost? Internet pretraživača kojem ste platili da se vaš oglas otvori milion puta ili korisnika koji je poželeo da pogleda nešto što vi smatrate neprikladnim? Jesu li njegove pare rđave, ako mislite da mu je mozak takav?

Francuska advertajzing agencija Havas misli da je dara prevršila meru i raskinula je saradnju sa Guglom i Jutjubom. Reč je o velikoj firmi sa jakim klijentima koja u oglasima plasira oko pola milijarde dolara, a trećinu je do sada ulagala na pomenuta dva sajta. Pregovori su pukli kada su Gugl i Jutjub potvrdili da ne mogu da garantuju u kom kontekstu će se reklame pojavljivati.

Bes oglašivača izazvalo je pojavljivanje njihovih reklama uz video-snimke političkih ekstremista. Što na izvestan način legalizuje te ekstremiste, odnosno njihove stavove, i još im donosi lep prihod. Kada otvorite neku stranicu koja je izbrendirana BBC-jevom reklamom za novu sezonu Top Gira ili pozivima da se pretplatite na „Gardijan“, imate utisak da i sadržaj koji gledate ima veze sa reklamom, nije se to tu slučajno našlo, zar ne? Gotovo da jeste, jer Guglov AdX sistem koriste mnogi i njegov osnovni zadatak je da što više različitih korisnika vidi neki oglas, skrojen za njih. Oglas ide drumom, a sadržaji šumom, prvi put se sretnu baš na vašem ekranu. I Gugl kaže da, za sada, ne može da utiče ko će s kim da se sastavi, izbegavajući da kaže suštinu. A to je da mržnja ima odličan ekonomski potencijal, naročito na internetu. Viralna je i šereabilna, da upotrebim moje nove omiljene hipsterske izraze.

Havas je Guglu poručio da se javi kada taj problem sa raspoređivanjem oglasa reši. A za Gugl je najgore što je priča dobila ogroman publicitet i što sada i drugi najavljuju otkaz ugovora. Pritom je skovan i zanimljiv izraz za to što Gugl radi, „komercijalna prostitucija“, možda bi bolji prevod bio „reklamna prostitucija“ ili, narodski, sve za pare. Gugl je u utorak objavio da ima rešenje i da ga odmah pušta u pogon, ali sačekajmo koji dan da vidimo da li radi kako oglašivači traže.

Ova priča poprilično dovodi u pitanje stav Ramba Amadeusa iznet prošle nedelje na Demofestu da rata u SFRJ ne bi bilo da su tada postojale društvene mreže, odnosno da je internet bio ovako razvijen. Razumem šta je hteo da kaže i mislim potpuno suprotno. Nepostojanje omasovljenog interneta spasilo je mnoga prijateljstva. Ko zna šta bismo sve jedni drugima rekli samo da nam nisu na vreme presekli telefonske žice. Ako neko misli da sam pregrub, neka se preispita o koliko je ljudi promenio mišljenje čitajući njihove predizborne tvitove i postove ovih dana, koliko ih je zbog toga „otpratio“ („ispratio“ je bolji izraz) ne samo sa društvenih medija nego i iz realnog života.

Uostalom, zamislite Rambov intervju početkom devedesetih, bilo koji, opkoljen reklamama za učlanjenje u Srpsku dobrovoljačku gardu.