Vodeća vest je da je američka država Montana prva u potpunosti zabranila korišćenje aplikacije Tiktok na svojoj teritoriji. Zabrana će važiti od januara naredne godine i odnosiće se na instaliranje aplikacije. Ko je već koristi, moći će da je koristi i dalje pod uslovom da ne koristi službeni telefon neke državne agencije. Potpuna zabrana korišćenja Tiktoka na službenim telefonima već je na snazi.
Tiktok je odmah uzvratio kontratužbom, a osnov je njihova tvrdnja da se zabranom njihovim korisnicima u Montani uskraćuje osnovno ustavno pravo da budu obavešteni. Montana je država od jedva milion ljudi, a Tiktok tvrdi da tamo ima “stotine hiljada korisnika”, ne navodeći preciznije koliko je tih stotina.
Razlog za zabranu, kao što se dobro zna, jeste sumnja da Tiktok, čiji je osnivač kineska kompanija Bajt dens, prikuplja podatke korisnika sa Zapada i šalje ih serverima u Kini gde ih onda raznorazne kineske službe koriste u ko zna koje svrhe. Bajt dens to neprestano i bezuspešno demantuje. To im nije pomoglo ni početkom aprila kada su u Britaniji kažnjeni sa 16 miliona dolara zbog ocene suda da nisu na dobar način štitili podatke dece koja koriste aplikaciju.
Ako im je za utehu, kazna je mogla da bude sto puta veća, koliko je sud u Irskoj odrapio kompaniji Meta, vlasnicima Fejsbuka i Instagrama. Zbog kršenja GDPR-a, Meta će morati da plati kaznu od 1,2 milijarde evra, a dato im je pet meseci vremena da prekinu transfer podataka evropskih korisnika u SAD, odnosno da to usklade sa evropskom regulativom.
Razlog je izloženost podataka građana EU američkim obaveštajnim službama. Za razliku od Tiktoka gde za to postoje sumnje, ovde ima i dokaza, a svetu ih je pružio Edvard Snouden, bivši zaposlenik američke bezbednosne agencije, koji je radio na obradi tih podataka. Ta činjenica daje dosta goriva onima koji ukazuju na dvostruke standarde: kineska kompanija kažnjava se drastično, potpunom zabranom, samo zbog sumnje, a američka uslovno i novčano iako je zloupotreba podataka dokazana.
Evropska unija je krajem aprila najavila uvođenje strožih pravila pre svega za velike kompanije, a to su one koje imaju više od 45 miliona aktivnih korisnika mesečno. Smatralo se da su takve firme prevelike za kontrolu, ali EU sada želi da dokaže kako neće biti izuzetaka. Od svih firmi se traži da svoje poslovanje učine transparentnim i obavežu se na godišnje kontrole na kojima bi se utvrđivalo da li rade u okviru evropskih zakona. Ko ne prođe pregled može biti isključen iz saobraćaja u EU i o tome se vrlo ozbiljno govori. Koliko god mnogima od nas bilo nezamislivo da se jednoga dana probudimo i otkrijemo da na prodavnicama aplikacija nema Guglovih ili Metinih aplikacija.
Tačnije, moglo bi se dogoditi da ih nema ako ste u EU, dok bi korisnicima u Srbiji i dalje bile pristupačne ukoliko ne bismo bili sasvim usklađeni sa propisima EU. Male su šanse da se tako nešto desi, da ne budemo usklađeni, ali pokušajte makar da zamislite situaciju gde mladi iz cele Evrope dolaze u Srbiju da legalno instaliraju Instagram ili Tiktok na svoj novi telefon.
