U pregledu televizijskih predizbornih aktivnosti, nastavlja se serija medijskih presedana. Afera sa privatnim snimcima opozicionog poslanika Đorđa Miketića dobila je nastavka u vidu emitovanja eksplicitnog sadržaja uživo, u jutarnjem programu televizije Pink. U bizarnoj najavi voditeljka je nagovestila da postoji nastavak snimka, a čak je insinuirala da se radi o istopolnom odnosu. U ulozi analitičara porno sadržaja pojavili su se Dejan Anđus i Nebojša Krstić. Snimak je, istini za volju, bio blurovan, ali je voditeljka nedvosmisleno najavila identitet aktera. Definitivno je probijeno dno bizarnosti emitovanog sadržaja, u najklasičnijoj tradiciji rijaliti programa, jer se govorilo, da izvinete, u koju rupu se gađaju na snimku, odnosno, da li je neko šmrkao kokain. Ovako teška atriljerija je, po mom mišljenju, upotrebljena iz dva razloga.
Prvi je poruka svim političkim protivnicima, jer je veliko pitanje kakve će posledice emitovanje ovakvog snimka imati na privatni i politički život poslanika Miketića. Drugi, jednako važan razlog je uklanjanje evidentne umešanosti službi bezbednosi u obračun vlasti sa opozicijom. Predsednik se malčice zaleteo sa pretnjama, posle nije bilo mogućnosti da se izmisli poreklo snimka, ali pošto je Šef odlučio da preti preko televizije, televizija Pink je dobila zadatak da abolira Službu. Epilog je povlačenje Miketića iz predizborne kampanje, ali još nije jasno da li će se povući i sa liste. Etički aspekt ove priče ostavljam prozvanom poslaniku i biračima, ali je nedopustivo da se BIA i vlast udruženi bave privatnim životom opozicionih političara. Ovaj snimak nije otkrila novinarka Pinka, niti analitičari, koje je, ruku na srce, u emisiji najviše zanimalo, da izvinete, koga on jebe i kolikom kitom.
REM je u ovoj situaciji, u nemogućnosti da prespava incident, najavio mere prema televiziji Pink. Zamislite, REM je efikasan upravo kao blurovanje slike, jer bi u slučaju da je voditeljka samo izgovorila inicijale, jedino coknuo jezikom i nastavio da spava. Ovako je smokvin list za ovu medijsku jebačinu gledalaca u zdrav mozak. Živo me zanima kako će izgledati kaznena mera za Pink, ali cenim de će deset Očenaša ili Zdravomarija biti dovoljno. Elita se, da izvinete, godinama jebe na ovom kanalu, pa nikom ništa. Svi smo naši, samo jaši!
Sličan eksces desio se u “Blejsu”, u kafani gde se lokalni političar iz SPS prvo nacvrcao, pa se zatim dočepao mikrofona i zapevao “Vučiću pederu”. Naravno, uskoro je smenjen i skinut sa liste za lokalne izbore sa broja 4. Džabe se SPS izvinjavao, usledilo je koaliciono, da izvinete, potprcavanje koje su izveli Siniša Mali i Ana Brnabić. Da cirkus bude veći, snimak iz kafane je među prvima podelio sam predsednik Vučić na svom famoznom Tiktok nalogu. Slučaj Blace je prikazan kao krunski dokaz da će Ivica začas da okrene ćurak, pa zato birači ne treba da rizikuju sa SPS-om, već da se drže Vučića. U toj koaliciji ne sme da postoji ni broj 2, jer nikom se ne veruje. Zanimljivo je da se Ana Brnabić u oba slučaja nije čak ni osvrnula na element homoseksualizma, koji je iskorišćen kao primer diskreditacije i uvrede. Bilo da vičete “Vučiću pederu” ili da insinuirate kako je neki opozicionar imao homoseksualne odnose, vi homoseksualizam koristite u svrhu diskreditacije. Premijerka bi, zapravo, prva trebalo da ustane u odbranu gej odnosa ili etikete u oba slučaja. Ipak, izgleda da ste u hijerarhiji identiteta prvo naprednjak, pa tek onda gej.
U seriji pomenutih presedana, najdalje je otišao gradonačelnik u odlasku Aleksandar Šapić. On je svoju predizbornu kampanju zasnovao na turneji Beogradom tokom koje je otvorio seriju bespravno podignutih bilborda. U Višnjičkoj banji je otvorio bilbord sa slikom nepostojeće škole i nepostojećeg vrtića. Trodimenzionalna slika neverovatno liči na školu u Juti. Višbaden je dobio virtuelnu školu na “dođem ti”. Zatim je Šapić otvorio bilbord na Savi sa slikom biciklističko-pešačkog mosta na “dođem ti”. U mom kraju je otvorio bilbord sa slikom podvožnjaka ispod pruge u Bulevaru heroja sa Košara na “dođem ti, keve mi”. Saznao sam da će do izbora Šapić otvoriti dvadeset i više takvih imaginarnih i nepostojećih objekata. U redu je kada predstavnici vlasti otvore pred izbore deo autoputa, Milošević je otvarao tri puta deonicu kod Feketića, ali ovo je prvi put da političar iz vlasti otvara izmišljene i izmaštane građevine. Tom logikom, bez dozvola i papira, svako od nas može da otvori Ajfelovu kulu na Trgu republike, vetropark na Slaviji, farmu svinja na Dedinju, hotelsku rivijeru u Grockoj, fabriku čipova u Boleču i samo mašti možemo prepustiti granice ove kampanje.
Iskreno, nadao sam se kanalu do Soluna, koji bi uz Šapića otvorio Toma Nikolić, pod sloganom “Zaplovimo zajedno”. Problem je nastao kada su građani na Savskom keju izrazili svoje nezadovoljstvo ovom Šapićevom ofanzivom mašte. Tada su aktivisti poput Dušana Čavića iz Marke Žvake postali “magarčine i dripčine”. Jedan političar, nikada i nigde, a naročito u predizbornoj kampanji ovakve reči ne sme da upotrebi, pa ih možemo razumeti isključivo kao pokazatelj velike nervoze pred lokalne izbore. Ni jedan građanin i građanka ne smeju biti predmet obrade BIA ako ne vole vlast, a ni gradonačelnik ni predsednik ne smeju da ih vređaju putem televizije ili društvenih mreža. U protivnom, upravo ta Vlast, na bilo kom nivou, zaslužuje epitet dripčina i magarčina.
